понедељак, 30. април 2012.

Хришћанство и националност


Црква је јединствен народ

Какав значај у хришћанству има националност?
Христос је дошао да спаси човека - личност. У Старом завету је мишљење дефинисано неким општим категоријама (укључујући и фактор народности), личност није била ослобођена, друштво је у великој мери имало власт над личношћу. После доласка Исуса Христа на земљу дошло је до ослобађања саме људске личности, људског духа. Због тога се добро и зло сада разматрају у личносним категоријама, пут до савршенства је отворен за све, али такође и пут ка погибељи.
Националност, култура и цивилизација су земаљске категорије, а категорија вечности је дух. Сама нација је настала у времену, она је плод одређених историјских, географских, психолошких (и тако даље) супстрата у којима се развија и постоји, при чему не постоји изоловано, већ у узајамном дејству са другим нацијама. Међутим, то су категорије душе, а не духа. Дух је, пак, један и зато је Господ и рекао Апостолима: Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19).

недеља, 29. април 2012.

Манастир Свете великомученице Марине - Клисина

Помози Бог и здраво


Смирени молитвеник у Бога, свети Епископ Николај, у својим бројним беседама, позивао је свој народ и свештенство на поштовање традиције својих предака, саветовао и духовно уздизао. Почесто је и расписе свештенству слао и кроз њих корио народ и његове пастире због изобичавања устаљених и вековима поштованих обичаја. У време када је српском роду, и православљу уопште, запрећено са свих страна, када се са устезањем и стидљиво враћамо светој мајци Цркви и духовним вредностима, један већ заборављени распис Епископа Николаја добро ће нам доћи да схватимо сву тежину странпутице у коју нас гоне "цивилизацијске норме понашања" и помодарство "потрошачког друштва". Тај распис, упућен свештенству Жичке епархије, објављен је у Сабраним делима Епископа Николаја, књига IX, стр. 689-690:
О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ
ПОМОЗИ БОГ И БОГ ТИ ПОМОГАО!
Опште познати и опште употребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Када је турски председник владе долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда, од Београда до Кајмакчалана.

Недеља светих жена мироносица

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: "Господ мој и Бог мој". Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп - много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра - срце иде напред, а у пракси - расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

Свети Теофан Затворник,
"Мисли за сваки дан у години"

четвртак, 26. април 2012.

Царев завет - глава пета


У којој цар хришћански пита, и добија одговор, зашто је држава његова осуђена на пропаст

Саслушавши без даха оно што му се говораше, Лазар мало заћута, па онда упути ово питање: кажи ми, свети весниче небески, зашто је држава моја осуђена на пропаст?
Одговори му весник вишњих небеса:
- Зато, кнеже, што је остарила. По логици стварања све што у овој вашој васиони остари, мора да се склони, и да се замени новим. Тебе ове речи изненађују, видим. Видим - јер ја гледам скроз душу твоју, са свима њеним мислима и осећањима што је неизменично испуњују и таласају. Таква је моћ нас грађана царства духовнога, да прозиремо душе скроз, као провидно стакло. Нас не интересују тела од земље, променљива, трошна и пролазна; нити се ми на њима погледом задржавамо. Ми испитујемо у земљи тела оно што припада нашој држави, небесима. Оно што је сродно нама, и што ће некад делити с нама бесмртно грађанство, оно нас занима. Изненађен, ево ти сад говориш у себи: како, зар моја држава остарела, док толика друга царства што два и три пута дуже трају на земљи па да нису остарила ни на пропаст осуђена.?

среда, 25. април 2012.

Свети Петар Цетињски и Карађорђе - Митрополит Амфилохије

Господине декане, часна господо и браћо,

    Имали смо у својој историји много значајних личности које су оставиле великог трага и на своје савременике, а и на потомке. По моме мишљењу, у новијој нашој историји, у последњих 200-250 година, међу значајним личностима које су обиљежиле ова два вијека, личност Светога Петра Цетињског и личност Карађорђа су без премца. Велики је дар Божији и знамење да је на челу устанка, на челу ослободилачког покрета с краја 18. и с почетка 19. вијека био један не просто велики човјек, војсковођа, него је био један светитељ - Свети Петар Цетињски.

    Није то нешто ново у нашој српској историји. Свима нам је знано да су творàц средњовијековне српске државе, као и оснивач средњовјековне помесне Српске Цркве, били два светитеља. То је јединствени случај у Европи, у животу европских народа, да и творац државе и творац Цркве буду светитељи.

Рад је благослов


- Некада су говорили:"Боље да излижеш ђонове, него поцепаш покриваче. " Шта су тиме, старче; хтели да кажу?
- Хтели су да кажу: "Боље да излижеш ђонове радећи, него да поцепаш покриваче ленствујући." Рад је благослов, рад је дар Божији. Даје живост телу, свежину уму. Да Бог није.човеку подарио рад, он би се уплесњивио. Они који су вредни, ни у старости не престају да раде. Ако престану да раде, иако још имају снаге, снаћи ће их меланхолија. То је за њих смрт. Сећам се једног старог човека, у Коници, који је имао готово деведесет година, а без прекида је радио. Напослетку је умро на њиви, на два сата хода од куће.
Иначе, и онај, тако звани телесни (активни) одмор, који многи траже, није ништа посебно. Тако заборављају тескобу. Имају храну, слаткише, купање, одмарање. Али чим се све заврши, траже други одмор. Тако су непрестано потиштени, јер им увек нешто недостаје: осећају некакву празнину, а њихова душа тражи испуњење. Међутим, онај ко се умара на послу, може да има непрестану радост, духовну радост.

уторак, 24. април 2012.

Атеизам интелигенције је увек исти, и јуче и данас


Кажу да се историја понавља. Они процеси које можемо да видимо данас имају аналогију у прошлости. Желели бисмо да спроведемо паралелу између стања интелигенције у годинама пре Револуције у царској Русији (у чијем саставу је била и Грузија) и њене религиозности, и данашњег историјског тренутка.
У годинама пред Револуцију представници интелигенције су себе традиционално сматрали Хришћанима. Свој однос према Хришћанству обично су изражавали речима: „ Хришћанство је узвишено учење; оно садржи у себи племените идеале; то је предиван пут ка самоусавршавању“... и тако даље. И истовремено се у инелигенцији укоренила отуђеност и хладна равнодушност према Православљу и органско, на први поглед несхватљиво непријатељство према Цркви.

понедељак, 23. април 2012.

Хришћански карактер - Владика Николај о ђенералу Дражи

Био сам дирнут изразима велике симпатије и дубоког поштовања, које су у америчкој штампи исказивали пет стотина храбрих авијатичара (пилота) према ђенералу Дражи Михаиловићу.

   Пошто је ђенерал Михаиловић рођен у мојој епархији, у малом граду Ивањици, сматрам мојом пастирском дужношћу да кажем шта знам о хришћанском карактеру тог ђенерала.

   Родитељи су му били побожни људи. У њиховој кући даноноћно је горело кандило пред иконом. Одраставши у таквој религиозној атмосфери, наш ђенерал никад није напустио веру. Напротив, његова вера у Бога временом је јачала, и постала као гранитна стена, посебно последњих пет година крвавог рата и сталних борби.

Још једна испосница - из житија Светог Саве


Ако желиш да видиш најчудније место које припада Студеници, али је ван ње, треба да пођеш северно од манастира, кроз предео звани "Немањина кула". Иде се уз брзу жуборну реку Студеницу. На левој страни видећеш извор и каменолом белог мермера, који је Немања употребљавао за зидање своје Велике цркве. Мало даље, идући кроз шуму, моћи ћеш да свратиш на обалу реке да се напијеш освежавајуће минералне воде, која је веома лековита. После отприлике једног сата хода, пређи реку преко једног узаног дрвеног моста и скрени лево, а затим узбрдо. Проћићеш најпре кроз предео са необично малим дрвећем, док не дођеш до границе светог земљишта са необично густом и лепом шумом, где је дрвеће поштеђено секире и где би било проклетство јести месо. Тако је правило Светог Саве - свако ће ти тако рећи. Та шума и земља припадају Савиној Кући тишине (Испосници). Иди још један сат кроз шуму, док се пред тобом не укаже чаробна зелена долина. Пређеш мали, сребрнасти поточић и ту си, у Доњој испосници, одакле мораш да се пењеш отприлике још пола сата, док не стигнеш до Горње испоснице. У Доњој испосници ће те дочекати два до три монаха из братства Студенице.

недеља, 22. април 2012.

Бесједник


За једнога древног беседника прича се, да се трудио и дању и ноћу, да се усаврши у беседништву. Неко му рече: „Демостен ти не да да будеш први беседник!" На што он њему одмах одврати: „ни ја њему, да буде једини!" — Ако не можеш бити првокласни светитељ, као свети Антоније, не опусти руке и не реци: од мене не може бити ништа! Него уложи труд, да удвостручиш свој талант. У дому оца мојега многе су обитељи, рекао је Господ. Ако заслужиш да се настаниш и у најмању од тих обитељи, бићеш славнији и срећнији од свих царева на земљи, који су икада постојали. Свак према своме таланту. Нити ћеш ти бити свети Антоније, нити ће сам свети Антоније заузети цело царство Божје.

Свети Владика Николај
 из "Охридског Пролога"

Митрополит Антоније Храповицки (1863-1936)


Ове године, 10 августа се навршава 75 година од упокојења једног од најистакнутијих теолога краја 19 и прве половине 20. века, некадашњег ректора Треће руске Духовне академије, учитеља многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности Православља (Свјатјејших Патријараха Св. Тихона, Сергија, Српског Варнаве), кандидата за Сверуског Патријарха (1917), Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936).
                           Потиче из  древне новгородске племићке лозе, и рођен је на породичном имању Ватагино (Новгородске губерније) 17. марта 1863. године. На крштењу је добио име Алексеј (у част Св. Алексеја „човека Божијег“). Породица Храповицки је ускоро прешла у Новгород. Владика Антоније је често помињао своје дечје утиске о величанственим богослужењима у древним светињама овог града, где је 863. године створена прва руска држава.Затим породица прелази у Санкт-Петербург, где Аљошу мимо његове воље уписују у гимназију. Међутим, одмах по завршетку гимназије Алексеј Храповицки остварује своју жељу и уписује се на Петроградску Духовну Академију. Још као бриљантни гимназијалац, он постаје члан многих религиозних кружока, посећује јавна предавања, учествује активно у „диспутима“ на филозофске и верске теме. Није случајно да га је читав живот пратила легенда да је он уствари прототип Аљоше Карамазова Ф. Достојевског (што је скромни Владика увек негирао).

четвртак, 19. април 2012.

Хришћанин у савременом свету


У прошла времена хришћане су убијали само ради исповедања Исуса Христа Богом. Кроз прва три века постојања хришћанства, пратиоци тога учења су били подвргавани најтежим гоњењима. Хиљаде мученика и исповедника, мушкараца и жена, стараца и омладине, бедни и богати ишли су на мучења и смрт, али се нису одрицали своје вере. Ради застрашивања народа градиле су се безбројне јавне казне али је број хришћана сваким даном растао. И сурови многобожачки свет био је побеђен хришћанским смирењем, кротошћу и љубављу.

Данас хришћане нико не угрожава, не лишавају их права и слобода. Али, ево, ми се налазимо на ручку код колега и због нечега се не подиже рука чак само да се прекрстимо пре ручка.
Гледамо телевизор са друговима на којем почиње, рецимо некористан филм, унутрашње негодујемо али нас невидљива сила прикива на фотељу и не да отићи. Пролазимо поред православног храма, рука постаје тешка као челик и ми нисмо у могућности да је подигнемо да би се прекрстили. Шта се са нама дешава?

недеља, 15. април 2012.

Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс


              Ево дан, који створи Господ! Радујмо се веселимо се у њ!

                                       Христос васкрсе из мртвих,
                                               смрћу смрт уништи
                               и свима у гробовима живот дарова.
Ово је дан васкрсења, људи украсимо се. Пасха, Господња Пасха, од смрти у живот, Христос Бог нас преведе, појући песму победе.
Данас нам се откри свештена Пасха, Пасха нова и света, Пасха тајанствена, Пасха свепоштована, Пасха која је Христос избавитељ, Пасха непорочна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам је отворила двери раја, Пасха освећење свих верних.
Пасха красна, Пасха, Господња Пасха, Пасха достојна сваке части нам засија: Пасха! Радосно загрлимо један другога. Пасха, избављење од бола! Јер данас нам из као из свадбене одаје Христос засија из гроба и испуни жене радошћу рекавши: Објавите добре вести апостолима.
Ово је дан васкрсења, засветлимо празником. Један другог загрлимо и рецимо “браћо” чак и онима који нас ненавиде, опростимо све васкрсењем и још ускликнимо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова.
Васкрсно Јутрење
Дођите, светлост примите од незалазне Светлости и прославите Христа Који устаде из мртвих.

Васкршње слово Светог Јована Златоустог


Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали.

четвртак, 12. април 2012.

Васкршња посланица 2012. године

                                                     Српска Православна Црква
                                               својој духовној деци
                                            о Васкрсу 2012. године


ИРИНЕЈ
по милости Божијој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав вечне истине, наде и љубави:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Ово је дан који створи Господ,
обрадујмо се и узвеселимо се у њему!
(Пс 117,24)
Васкрсење Христа и Спаситеља нашег је, браћо и сестре и сва наша духовна децо широм васељене, „Празник над празницима, и Славље над слављима“ – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима (ср. Еф 1,3).

среда, 11. април 2012.

МОНАХ КАЛИСТ (код Владике Николаја)


Епископ Николај Велимировић узео ме код себе, да му помажем и да га служим. Био је наш најобразованији епископ у то време. До данас бољег нисмо добили, мислим да још дуго нећемо имати таквог. Био је велики духовник, енглески ђак, човек за кога је знао скоро цео свет.
У првим данима искушеништва пожелео сам да одем у самоћу, у пустињу, да бих се посветио и Богу и себи. Та намера је сазревала у мени и јачала; чекао сам тренутак да се замонашим, па да одмах кренем у планину. Зато сам се учио молитви, као и исправном животу, из књига и од монаха, нарочито од епископа Николаја.
Слушао сам га без поговора, с вољом и од срца. У току дана сам слагао духовне књиге у пакете, адресирао их и слао на пошту. Увече, у његовој соби, у његовом присуству, читао сам псалме и молитве, а тек потом одлазио на починак. Он је и даље остајао да ради. Дуго је ноћу, у његовој соби, било упаљено светло. А кад сам устајао рано, видео сам опет светло и чуо његове кораке и кашаљ.

уторак, 10. април 2012.

Ван Цркве - нема спасења



Не може Бога имати за Оца онај коме Црква није мајка (Habere non potest Deum Patrem qui Ecclesiam non habet matrem). Ko je ван Цркве не може се спасти, као што се нико није спасао ко je био ван Нојевог ковчега. Господговори за поуку нама: Који није са мном против мене је; и који не сабира са мном, просипа.[1] Који сабира на другом месту а не у Цркви, расипа Цркву Христову. Тај није на путу спасења.[2]
Апостолска је и светоотачка вера, апостолска je и светоотачка догма, апостолска је и светоотачка истина богочовечанска: ван Цркве нема спасења, јер ван Цркве нема Христа, нема Спаситеља, у коме је и васцело спасење. Блажени Теодорит Кирски благовести: Нама се спасење предаје Црквом; а ко је ван Цркве, тај неће добити живот вечни.

недеља, 08. април 2012.

О брачницима - Свети Јован Златоусти


Као што се Црква покорава Христу, тако и жене
у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене
као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу.
(Ефес. 5. 24-25)

            Видели сте колика је цена верности. Сада послушајте колико треба жртвовати за љубав. Да ли желите да вам жена буде послушна као што је Црква послушна Христу? Онда преузмите на себе исту бригу за њу, какву је на Себе преузео и Христос за Цркву. 
И, ако би било потребно да за њу дате и свој живот, да претрпите било каква страдања – немојте то да одбијете.

Ако будете подвргнути чак и свему томе, нећете ни онда учинити ништа слично ономе што је Христос учинио. Јер, ви заиста то чините за некога са киме сте већ блиски. А Христос је то учинио за некога ко Му је окренуо леђа и ко Га је мрзео. И на исти начин као што је Христос ценио такву Цркву, стављајући је поред Својих ногу, њу која Му је окренула леђа, која Га је мрзела и презирала, не због претњи или принуде, него управо због Његове неизмерне Љубави, тако, дакле, и ви треба да се владате према својим супругама.

петак, 06. април 2012.

Бог открива Светитеља


Познато је да у Источној цркви нико не може бити проглашен светитељем, ако га Бог као таквог није показао. Нема сумње да је Сава у визији видео свога почившег оца живог у великој слави. Испуњен стрепњом и радошћу после те визије, он дође из Испоснице у Хиландар да припреми годишњи парастос оцу. Намерно позва Прота, све игумане великих манастира и најчувеније духовне оце Свете Горе. У међувремену окити гробницу и припреми све потребно. Када позвани дођоше у великом броју, Прот са многобројним свештеним лицима одржа парастос. После вечере у хиландарској великој сали сви зажелеше да оду на починак. Међутим Сава замоли Прота да са грчким и другим монасима наставе свеноћно бденије у затвореној цркви, без Срба. "А ја одох оче", рече он," у Пирг са својим монасима да чиним исто на нашем матерњем језику. И када угледаш знак од мога покојног оца, молим те, позови ме".

Врлине родољубља

СРБИНЕ И СРБКИЊО ПОЧУЈ ОВО; ДРЖИ СЕ ТОГА!

Нека нам школа буде са ВЕРОМ.
Политика са ПОШТЕЊЕМ.
Војска са РОДОЉУБЉЕМ.
Држава са БОЖИЈИМ БЛАГОСЛОВОМ.

"Нека се сваки врати Богу и себи, нека нико не буде ван Бога и ван себе,
да га не би поклопила језива тама туђинска,са лепим именом и шареном одећом.
Нека се свак ко је Србски родољуб труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може
одржати царство земаљско на дуже време!"


Бесједа Светог Владике Николаја о ђенералу Дражи

Рече Господ:„Од ове љубави нико нема веће,
 него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.“ (Јован, 15, 13)

Ђенерал Драгољуб Михаиловић
Командант ЈВуО

Поштована господо српска, браћо и сестре,
у свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.
У ширем обиму, таква љубав може се односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму, она се односи искључиво на Сина Божијега Исуса Христа, који је положио живот свој на крст за васцели род људски.
Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство, док је за обичне, велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ.
Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога.

уторак, 03. април 2012.

Осујећена женидба - из житија Светог Саве



Што се више иде са Запада на Исток, све се више наилази на обичај раних женидби. Српски родитељи су настојали да им се синови жене чим наврше године, које православна црква прописује. Сентиментални разлог за ово је, што родитељи желе да што пре дочекају унучад; морални разлог, да сачувају децу од искварености и, најзад, практични, да добију што пре помоћ у пољским радовима и занатима, два главна занимања Срба од памтивека. Православна црква, чак и у наше време дозвољава женидбу од седамнаест година.
Нарочити разлог Немање и Ане да виде Растка ожењеног још у седамнаестој години био је тај, што су они били у већ поодмаклим годинама.

недеља, 01. април 2012.

Православно хришћанство српског стила и искуства



Видљива природа је материјална пројекција нематеријалних, невидљивих мисли Божијих. А човек? -  Човек је то исто и нешто далеко више од тога: човек је видљива пројекција невидљивог лика Божијег... Та боголикост је оно што човека диже изнад свих бића и ствари, изнад свих анђела и арханђела, диже и уздиже до самог Бога... На тајанственој граници између два света стоји благи Господ  Христос и сваку душу коју шаље у овај свет обдарује прекрасним ликом својим. Зато је сваки човек по природи христолик, по природи христоносац.

... Свети Сава је први од Срба обрадио и разрадио у себи свето, еванђелско осећање света... Растковско усхићено око говорило је његовом узбуђеном срцу: чуј, из сваке твари бруји помисао Божија, а из свих твари скупа – бруји божанска симфонија мисли Божијих... Васиона је чаробни храм у коме обитава Бог кроз мисли своје, а човек је свештеник у том храму, свештеник и првосвештеник. Сваки цветић је мирисна кадионица пред Богом, а свака птичица раздрагани члан свеколиког хора који неућутно славослови  Творца светова.