уторак, 28. август 2012.

Свети Кинески Новомученици


Воља је Господа нашега и Спаса Исуса Христа да „сви народи“ (Мт. 28. 19.) вјерују, дијеле Његове дарове, и буду спасени у Његовом Царству. Заиста, небројено мноштво људи, почевши од апостолских времена, дошло је у свјетлост познања Бога и понудило одабране плодове „Исусу, Начелнику и Савршитељу вјере“ (Јевр. 12. 2.). Ови су плодови Вјере нарочито чудесни и мирисни када су обојени пурпурном бојом крви жртве и мучеништва из љубави према Првом Мученику, Христу.
Ове године се обиљежава стота годишњица од када је крвљу сопствених мученика натопљена једна огромна, многољудна и удаљена земља – Кина.
Сјеме Вјере је посијано тамо веома давно. Православље је у Кину дошло преко Русије у 14. и 17. вијеку, али у систематском и организованом облику тек у 19. вијеку.  Свети Синод Руске Православне Цркве показао је интерес за овај подухват и послао у Кину способне раднике на Њиви Господњој.  Тако су, након 1860. године, Свето Писмо и литургијске и духовне књиге преведене на кинески језик, и број домаћих кинеских Православних Хришћана је почео да расте.

понедељак, 06. август 2012.

Брату Живану А.: О добром капетану


Пишеш ми о великој радости међу добрим и побожним људима у целом вашем срезу. Дошао вам нов начелник срески. Човек са високом школом но у исто време са силном вером у Бога. Прави Божији човек у сваком погледу. Држи веру и на делу и на језику. Држи крсну славу, кандило у кући, сваке недеље у Цркви је са народом. Када је дознао, да у вашој вароши има неких замрзлих душа, које не осећају силу и величину и милост Творца свога, он им је лично ходио, из куће у кућу, из дућана у дућан, и говорио, учио, саветовао, опомињао. Успео је брзо, да многе успаване душе пробуди, и да неким безверцима, који нису знали ни за Бога ни за душу, отвори савест. Сад сви почели долазити на исповест и причест. Плод таквог његовог рада показао се и у поштењу народном: престала су код људи многа зла дела, ружне навике, злобне и хулне речи.