Недеља пета по Духовима

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт.8,28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: "Иди куда хоћеш, само нас не дирај". То је права слика људи који мирно живе са својим имањем. Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе, да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама. Такви су они који се боје да читају Јеванђеље и отачке књиге, и да разговарају о духовним стварима. Они не желе да узнемире своју савест да их не би, пробудивши се, терала да једно одбаце а друго прихвате.

Свети Теофан Затворник

Слијепу и глуву дјевојку излијечила Пресвета Богородица Кијевско-Печерска

Лена Мелничшенко је рођена здрава, али је у дванаестој години изгубила вид и слух. Од самог почетка, љекари нису давали наду њеној породици, наглашавајући да је ситуација са њеним здрављем веома озбиљна и непоправљива.

Према дијагнози, Лена је боловала од тумора на очном нерву који није излијечив и пацијента у потпуности лишава чула вида. Ни ово није било довољно, већ је и Ленин слух почео да слаби, све док није сасвим престала да чује.

Међутим, Лена није изгубила наду. Често је одлазила у Кијевско-Печерску Лавру и нарочито се молила пред чудотворном иконом Пресвете Богородице. Након двије године молитве, стрпљења и истрајности, Пресвета Богородица ју је даривала исцјељењем.

О крају света

Неки неупућени људи више мисле o крају света него o крају свога живота, премда је јасно, да је за онога коме дође крај живота, дошао и крај света. Неки брат стојећи пред светим Серафимом Саровским, држао је непрестано у уму како ћe да упита светитеља o свршетку света. Св. Серафим прозре његову мисао и рекне му: „Радости моја! ти високо мислиш o убогом Серафиму: како ја могу знати кад ћe бити крај овоме свету и онај велики дан, у који ће Господ судити живим и мртвим и дати сваком по делима његовим! Нe, не, ово је мени немогуће знати!” Па кад светитељи нису знали, како ће знати грешници! И на што нам знати оно што сам Спаситељ није нашао за корисно да нам открије? Много је боље мислити да ће Нaшa смрт доћи пре краја света, него ли крај света пре наше смрти.

Свети Николај Жички