Воља је Господа нашега и Спаса Исуса Христа да
„сви народи“ (Мт. 28. 19.) вјерују, дијеле Његове дарове, и буду спасени у
Његовом Царству. Заиста, небројено мноштво људи, почевши од апостолских времена,
дошло је у свјетлост познања Бога и понудило одабране плодове „Исусу, Начелнику
и Савршитељу вјере“ (Јевр. 12. 2.). Ови су плодови Вјере нарочито чудесни и
мирисни када су обојени пурпурном бојом крви жртве и мучеништва из љубави према
Првом Мученику, Христу.
Ове године се обиљежава стота годишњица од када
је крвљу сопствених мученика натопљена једна огромна, многољудна и удаљена
земља – Кина.
Сјеме Вјере је посијано тамо веома давно.
Православље је у Кину дошло преко Русије у 14. и 17. вијеку, али у систематском
и организованом облику тек у 19. вијеку.
Свети Синод Руске Православне Цркве показао је интерес за овај подухват
и послао у Кину способне раднике на Њиви Господњој. Тако су, након 1860. године, Свето Писмо и
литургијске и духовне књиге преведене на кинески језик, и број домаћих кинеских
Православних Хришћана је почео да расте.