У пећини каруљске пустиње на Светој Гори, подвизава се за вријеме љета српски монах, отац Серафим. Будући да су зиме овдје веома оштре, он проводи остатак године у дрвеној колиби изван пећине, у коју, иначе, може да се смјести само једна особа. Четири даске и простирка су довољни да би на њима спавао, како нам је сам рекао.
Отац Серафим, који има шеснаестогодишњу ћерку, студирао је економију и радио као телевизијски репортер. „ Ствари у које вјерујем нису имале ништа заједничко са оним што сам радио као новинар – два опречна пута са различитим вриједностима “ , каже отац Серафим.
„Овдје се молим за моју ћерку и за моју супругу; нисам их напустио. У мислима сам са њима. Заљубио сам се у Тројединог Бога. На овај начин ћемо сви имати користи“, напоменуо је карактаристично.
Отац Серафим је веома висок и импозантан. Живи усамљено на стрмим дијеловима Каруље. Ипак, каже: „ Не живим овдје сам, имам много сажитеља“. Упитан ко су они, одговорио је: „Хиљаде анђела које видите само ако се трудите за добробит душе, а не само за тијело. Тијело одржавамо добрима које нам нуди Сведобри Господ.“
„Једног дана нисам имао ништа да једем, и гле чуда: видио сам орла како се великом брзином приближава мојој пећини, и помислио сам шта ли ће узети са собом. То је била лоша помисао. Међутим, када је пришао ближе, примијетио сам да нешто носи у кљуну. Била је то свјежа риба. И са тиме сам издржао дан,“ испричао је отац Серафим.
Нема коментара:
Постави коментар