Недеља Свете Педесетнице

Свршила се икономија нашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији - сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1.Пт.1,2). Тога ради се и крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Мт.28,19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога - ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, која нам је предала исповедање о себи! "Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове".

Свети Теофан Затворник

Без Цркве нема спасења

"Исус Христос... је камен 
који ви зидари одбацисте, 
а који постаде глава од угла: 
и нема ни у једноме другоме спасења."
Дела Апостолска 4:11

Нажалост, до данас се срећу људи који, називајући себе православним хришћанима, озбиљно сматрају да је могуће спасење, то јест улазак у Царство Небеско, за нехришћане. По њиховом мишљењу, и они који не верују у Христа, ако чине добра дела, такође могу да се спасу.

Слични ставови нису нови, они су били познати и раније. Оповргавању те заблуде још у претпрошлом веку свети Игњатије (Брјанчанинов) je посветио своје писмо, из којег ћемо навести само неколико реченица, иако је оно достојно читања у целини:

"Достојан је горког ридања призор: хришћани, који не знају у чему се састоји хришћанство! Питање које сте ви поставили, сада се често поставља: "Зашто се не могу спасити, пишете ви, незнабошци, муслимани и такозвани јеретици? Међу њима има предобрих људи. Погубити те предобре људе било би противно милости Божијој!... Сматрати себе спасеним, а припаднике других веровања погинулима - то је и безумно, и крајње гордо!"

Коме Црква није мајка, томе ни Бог није Отац

СВЕТИ ОЦИ О ЦРКВИ И СИЛАМА КОЈЕ  ЈОЈ СЕ СУПРОТСТАВЉАЈУ

О, Боже силе неизменљиве и светлости неугасиве са благонаклоношћу погледај на Твоју Цркву, то посвећено и блиставо тајинство, и смиреним делањем провиђења Твога изврши дело нашега спасења. Нека цео свет, и сваки човек, осете и виде да је оно што је једном било свргнуто, сада уздигнуто, да је старо постало ново, и да се све вратило своме савршенству кроз Исуса Христа, кроз Кога има свој почетак. Он је Господ у векове векова. Амин.

Молитва из VIII века

  

Упућивања на Свето Писмо:

1. Јн. 2:22, 1. Јн. 4:3, Лк. 12:8, Мт. 16; 18; 24; 23-26, 1. Кор. 12:27, Дела ап. 20:29, 2. Сол. 2:3-9.

Црква се за своја учења ослања на Свето Писмо и Свето Предање. Велики допринос том предању дају и списи уважених Отаца и Стараца. Ти Божији људи упознају нас са вером наших предака, тј. оних који су пре нас ходили у поузданом познању истине. Оци Цркве ткају ткиво непроменљиве истине и обезбеђују нам непрекинуту везу са раном црквом Апостола и Мученика.

Црква је лађа спасења. У њеном наручју, ми налазимо нашег Господа и свој поуздан, смеран пут ка вечном спасењу. Зар је онда чудо што ће ђаво учинити све што је у његовој моћи да сруши Цркву и што тежи да поткопа како њен ауторитет, тако и њену освештану моћ? Ипак, ми имамо свечано Христово обећање да ништа неће надвладати Цркву. Мада је она нападана и прогоњена у овом свету, њена мисија се не може спречити.

Може ли онда икога изненадити то што сатана неће жалити труда да понизи Веру? - чак у тој мери да ће неко доћи у име ђавола... и покушати да задобије поверење свих хришћана. Та особа биће названа антихтист - и та особа захтеваће да му се свет поклони, а проповедаће изопачену веру која ће се супротстављати Господу.

Ми, међутим, не можемо веровати у два Христа (2. Кор. 6:14-15) и они који су прихватили истинског Христа морају се клонити лажног; они, пак, који су прихватили лажног, нужно се морају одрећи истинског Христа - Сина Божијег и Месије.

Сва упућивања на Свето Писмо која смо цитирали, као и изреке Светих Отаца, казују да ће Антихрист користити суровост и насиље у истој мери као и преваре и лажна чуда да би искоренио нашу веру у Господа Исуса Христа.

Свети Николај Жички - Седмоднев

Понедељак

Овај дан посвећен је небесним бесплотним силама, светим арханђелима и анђелима. Зато уздигнимо свој ум понедељком у небеса међу сјајне и безбројне војске анђелске. Дивимо се сјају њиховом, и красоти и бесмртности и вечној младости.

Осим што се молимо дневном свецу према Минеју, треба да се сећамо светих анђела и неколико пута преко дана, где смо да смо, молимо се кратко, отприлике овако:

Свети архангели и ангели молите Бога за мја грешнују.

Свети архангели и ангели молите Бога за спасеније моје.

Свети архангели и ангели молите Бога, за спасеније моје.

Ви сте велике војводе живога Бога, а ја слаба и немоћна. Помозите ми.

Ви сте светли светилници пред престолом Божјим, а ја као малена свећа на ветровима. Не дајте да се угаси светлост у мени.

Свети архангели Михаиле и Гавриле, подржите ме да не посрнем.

Анђеле мој, хранитељу мој, удаљи ми са пута сваку непријатност. Амин.

Свети Кирил Јерусалимски - О искушењу

"И не уведи нас у искушење", Господе. Да ли нас Господ овим учи да се молимо да уопште не будемо кушани? Не, јер речено је: "Сваку радост имајте, браћо моја када бивате кушани" (Јаковљ. 1, 2). Пасти у искушење може да значи и утопити се у искушењу. Јер је искушење слично некој реци, преко које је тешко прећи. Зато неки, не утопивши се у реци искушења, препливају исту као искусни пливачи, не предајући јој се. А други нису такви, већ улазе у реку искушења и утопе се.

Као, на пример, Јуда, који је упао у искушење среброљубља, и није препливао пучину (тог искушења), већ се удавио и телесно и духовно. Петар је, пак, упао у искушење одрицања од Христа, али упавши у њега није се удавио у њему, већ је храбро препливао пучину и избавио се од искушења.

Ево како други човек (псалмопевац Давид) који је дошао до савршенства Светих благодари за избављење од искушења: "Ти си вас окушао Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео у одмор" (Пс. 66, 1012). Видиш ли са каквом смелошћу говоре они који су победили искушења и који нису посустали. Речено је: "Извео си нас у одмор". Ући у душевни мир (одмор) значи избавити се од искушења.

Свети Нил Сорски - Предање о духовном животу

О многостраном дејству помисли које насрћу на нас

Свети Оци уче да мислени рат или борба, праћени победом или поразом, имају своје постепено дејство: најпре се јавља помисао или осликани предмет у нашој свести - то је предлог (подстрек) затим пристајање на њега - одобравање; потом следи наше прихватање - сагласје с њим: иза њега је поробљеност или заробљење; и на крају страст.

ПРЕДЛОГ (подстрек)

Јован Лествичник, Филотеј Синаит и други предлогом (подстреком) називају сваку обичну помисао, или замишљање у машти било каквог предмета који изненада улази у срце и прети да уђе у ум. Свети Григорије Синаит каже да је "Предлог наговор који потиче од демона: Учини не ово, него оно, као што је кушан и Сам Христос Бог наш: Реци да камење ово хљебови постану (Мт. 4, 3); или једноставно речено - то је било каква мисао која човеку пада на ум. Као такав, предлог (подстрек) није грех, он не заслужује ни похвалу ни осуду, јер не зависи од нас, а немогуће је да нам демони не подмећу смицалице од оног тренутка када је ђаво са бесима добио приступ човеку, јер је због преступа прогнан из раја и Божије близине; управо стога што је удаљен ђаво може да поткопава свачије мисли и ум, - каже Симеон Нови Богослов. Можда само савршене и оне који су се успели на високу лествицу духовног живота може да остави непопустљивима, и то само привремено, - додаје Свети Исак.

Свети Јустин Ћелијски о Охридском прологу

Откако је Србског рода, није било мудрије, и Богомудрије, Србске књиге, од Охридског пролога Владике Николаја. И зато: бесмртније, ни важније Србске књиге.
И кроза све то: ни корисније, јер је од вечне користи за Србскога човека и његова обадва живота у обадва света.

Охридски пролог је Србско Еванђеље, вечно Србско Еванђеље. У њему је све што треба Србској души у обадва света, све што надживљује наше земаљске смрти, све што савлађује и умртвљује наше грехе, и страсти. Рој за ројем, свети ројеви благих вести за тебе у васцелом животу твом, који почиње на земљи и продужује се кроза сву вечност у ономе свету. Ето, то је Охридски Пролог, то Србско Еванђеље.

Србско Еванђеље? - Да, јер те учи и научи вечној Истини.
Србско Еванђеље? - Да, јер те учи и научи вечној Правди.
Србско Еванђеље? - Да, јер те учи и научи вечној Доброти, вечној Љубави, вечној Мудрости, вечној Лепоти, вечној Радости.
Србско Еванђеље? - Да, јер те учи и научи вечном Животу. Да, јер те учи и научи како се светим тајнама еванђелским савлађује и побеђује: обмана, лаж, среброљубље, гордост, гњев, похота, пакост, злоба, завист, мржња, злоћудност, блуд, лакомство, очајање, неверје, безверје маловерје, полуверје: једном речју: сваки грех, свака страст, свако зло, свака смрт, сваки ђаво, и тиме - сав пакао земаљски и сва искушења земаљска.

Владика Николај - Бесједа о ђенералу Дражи

(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)

Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за

пријатеље своје.” (Јован, XВ, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они

који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав,

показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом

љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот

свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег

Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за

обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове

човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао

је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ

свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

ДА ЛИ ЈЕ ХАТА ЈОГА СПОЈИВА С ХРИШЋАНСТВОМ

Једном је духовнику после литургије пришао човек од око двадесет пет година и рекао да жели да поприча с њим. Било је пролеће, лепо време и зато је духовник предложио:

„Хајде да поседимо у црквеном дворишту на клупици: овде нам нико неће сметати и попричаћемо о питањима која вас очигледно узнемиравају.” Севши поред духовника непознати човек га је узео за руку и поћутавши рекао:

„Брине ме пројекат који се разматра у влади, тачније њихов план да окрену северне реке на југ да напуне Аралско језеро и наводњавају пустињу средњеазијатских република за нове плантаже памука. Ако овај пројекат буде остварен ниво подземних вода у Сибиру ће се снизити и тајга ће пропасти. Допутовао сам овамо из Москве: имамо овде незваничан састанак и желимо да се обратимо влади с молбом да прекине овај безумни подухват.” Духовник упита:

„А зашто сте се обратили мени, ја нисам стручњак за таква питања?” Он одговори:

„Објаснио сам вам разлог мог доласка у Тбилиси, а код вас сам свратио због личне ствари. Ја сам хришћанин, али се истовремено бавим хата-јогом, а многи моји познаници кажу да је то неспојиво. Хтео бих да знам ваше мишљење. Код нас у Москви има неколико група које се баве јогом. Свештеници којима смо се обраћали давали су различите савете, зато бих хтео да знам ваше мишљење.”