Видљива природа је материјална пројекција нематеријалних, невидљивих мисли Божијих. А човек? - Човек је то исто и нешто далеко више од тога: човек је видљива пројекција невидљивог лика Божијег... Та боголикост је оно што човека диже изнад свих бића и ствари, изнад свих анђела и арханђела, диже и уздиже до самог Бога... На тајанственој граници између два света стоји благи Господ Христос и сваку душу коју шаље у овај свет обдарује прекрасним ликом својим. Зато је сваки човек по природи христолик, по природи христоносац.
... Свети Сава је први од Срба обрадио и разрадио у себи свето, еванђелско осећање света... Растковско усхићено око говорило је његовом узбуђеном срцу: чуј, из сваке твари бруји помисао Божија, а из свих твари скупа – бруји божанска симфонија мисли Божијих... Васиона је чаробни храм у коме обитава Бог кроз мисли своје, а човек је свештеник у том храму, свештеник и првосвештеник. Сваки цветић је мирисна кадионица пред Богом, а свака птичица раздрагани члан свеколиког хора који неућутно славослови Творца светова.
Ти то не осећаш? Повери се Растку, и осетићеш... Пођи са њим од једне твари до друге, од једног бића до другог, и загрејан његовим осећењем света, ти ћеш осетити, несумњиво осетити ову основну растковску истину о свету: свака твар је чувар по једне мисли Божије: отуда је свака твар – мало еванђеље Божје, јер проповеда Бога... Све има свој божански смисао, божански циљ, божанску вредност, све – сем греха, сем зла.
Прво начело светосавске философије света јесте: свет је богојављење. А друго – човек је богослужење. Богојављење је природа света, а богослужење циљ света. По светосавском схватању: човек и није друго до свештенослужитељ. Он непрекидно служи Богу: и мислима и осећањима, и речима, и делима...
Најбоље се и најсавршеније служи Богу када се живи по Еванђељу Богочовека Христа. Свети Сава је свим бићем својим и мислио и осећао и делао и живео по Еванђељу Христовом, и тако постао и занавек остао, најмудрији и највећи српски философ који је српској души открио вечни божански смисао и света и човека.
Порекло свега светосавског јесте дакле, Богочовек и нико други и ништа друго... Све што је светосавско, своди се на богочовечанско, на еванђелско... Све светосавске вредности, од прве до последње, изводе се из Христа, и своде се на Христа. Светосавље, као комплекс светосавских идеја и као комплекс светосавских метода, извире из Христа и Његовог Еванђеља... Тако је Христос са Својим Еванђељем, главна стваралачка сила наше историје.
А Свети Сава је у историји нашег народа највећи и најдаравитији неимар богочовечанског прогреса... За Светог Саву прогрес је ово: стећи Господа Христа, и на тај начин савладати грех и смрт себи и у ближњима око себе... У нашој народној историји он је увек и занавек остао највећи и незаменљиви народни вођ наш из смрти у бесмртност, из овог пролазног живота у живот вечни.
Пуноћу и савршенство своје личности човек постиже кроз сједињење са Богочовеком. Богочовештво је једина категорија кроз коју се појављује сва многострука делатност православне културе. Почиње се од Богочовека, а завршава идеалним, интегралним, обогочовеченим човеком.
... Ви настављате делог Светог Саве, ви стварате православну културу, ви изграђујете, улепшавате, обесмрћујуте и своју душу и душу нашег народа, знате ли када? – Кад светосавски верујете у Господа Христа, кад Га растковски волите, кад Му се светосавски молите, када постите, када чините милостињу, када изгоните грехе из себе, када светосавски волите свој народ и кад благосиљате оне који вас куну, кад добро чините онима који вас мрзе, кад се Богу молите за оне који вас гоне. Једном речју: кад испуњујете Еванђеље Христово.
Знате ли шта значи светосавски православан? То значи непрекидно се борити са страстима и гресима у себи и у свету око себе.
Са среброљубљем бори се – сиромаштвом;
Са похотом бори се – постом и молитвом;
Са гневом бори се – кротошћу;
Са смрћу бори се - бесмртношћу;
Са ђаволом бори се - Богом
Кад мислиш мисао чисту и свету, знај – ствараш светосавску културу. Свако твоје племенито осећање, свако твоје еванђелско дело, свако твоја добра жеља - неимар је светосавске културе!
Циљ народа као целине, исти је као што је и циљ појединца: оваплотити у себи еванђелску правду, љубав, светост; постати „свети народ“, Божији народ“ (I Петр, 2:9-10 и 1:15-15), који својом историјом објављује божанске вредности и врлине. Свети Немањићи су тако схватили и народ и државу; и на томе неуморно радили најпре они сами, па за њима и са њима и сав српски народ...
Савест српског народа су Светитељи, на челу са Светим Савом. А та савест нашег народа стално упућује свима Србима у свима вековима једну молбу, један савет, један завет нека вам свима, и убогима и богатима, и младима и старима, и писменима и неписменима, закон буду – еванђелске врлине! Буде ли тако, српски ће народ савладати све смрти у свим световима, и ништа му неће моћи наудити, ништа, ништа, ништа!
Архимантрит Јустин (Поповић)
Нема коментара:
Постави коментар