Ову поуку је св. Јован
Златоусти упутио младој удовици чији је муж по имену Тирасије био угледан и
побожан човек, а умро је у цвету младости, након пет година супружништва.
Упутивши младој удовици хришћанске утехе и савете, светитељ се дотиче неких
историјских догађаја и ликова, на основу којих се може извести закључак о
времену настанка писма. Тако 4. одломак 1. поуке помиње да тадашњи римски цар
ратује са варварима, односно говори се о цару Теодосију Великом, који је од
времена свог проглашења за цара 379. г. водио готово непрекидан рат са Готима,
све до њиховог коначног пораза 382. г. На основу тога се може закључити да
поука није написана пре 380. г. нити после 382. г.
Сви ће се сагласити са тобом и нико, чак ни међу
најмудријима [најпобожнијима], неће ти противуречити у томе да си задобила
страшан ударац и да ти је стрела, послата са неба, задала готово смртоносну
рану. Међутим, као што ни рањеници не би требало да проводе време у плачу и
сузама него би требало да се свесрдно побрину за исцелење рана како им оне,
будући занемарене, не би више изазивале сузе и појачавале пламене патње, тако и
ти треба да прихватиш разумну утеху и да се, зауставивши бујицу суза, макар
накратко препустиш речима оних што желе да те утеше.
