Ја већ немам рад шта крити, мени се посљедњи час приближио, и ја ћу овај свијет оставити.
Препоручујем ви узајамну слогу, мили витези и честити јунаци!
Поздравите ми сву браћу Црногорце и кажите им, да иако им се њихов Господар преселио у вјечност, да је његова топла и посљедња жеља, да му његова слободна браћа Црногорци у миру и братској љубави бране своју богодану слободу, и да не забораве да су Црногорци и слободни јунаци.
У мучној и кукавној али слободној земљи преживјех младу нејакост и сиједу старост. Божа је воља, да се с вама растанем вјечно, но не заборавите на моје ријечи.
Збогом слободне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! Благодат Божија по сриједи вас и свега рода србска!
Поведите ме у моју одају, да мирно мој дух предам вишњему промислу.
Извор: Милорад Медаковић, Повјестница Црне Горе, Земун 1850
Нема коментара:
Постави коментар