Има код нашег народа један врло рђав и ружан обичај, а то је псовање. Истина, псују и други народи, али горе од нашег народа не псује нико на свету. Обично људи из других народа псују или руже то, што је за њих најмржије и одвратно, док наш народ ружи чак и оно, што за њега треба да буде најсветије и најпоштованије. Зар ми не чујемо скоро на сваком кораку, како поједини људи псују мајку и самoга Бога. Овај ружни обичај Срби су примили за време робовања од Турака. Али не мислите, да су Турци псовали своје мајке и свога Бога; то неби учинио ни један Турчин, јер за то кривца је очекивала смртна казна. Турци су псовали само српску мајку и српског-хришћанског Бога, а то су чинили увек из велике мржње према Србима, које Турци и нису сматрали за људе, него за презрену рају.
На жалост, поједини из нас уместо тога да омрзне ову псовку, којом су Турци ружили Србе, уместо највећег гнушања према овоме турском безобразлуку, почеше и сами да понављају ове турске грдње и, на своју велику срамоту, псују и своју мајку и свога Бога, као да правдају тиме своје бивше зулумћаре.
О несреће! Зашто то чините? Зашто псујете своју мајку и свог Бога? Турчин је мрзео српску мајку и за то је псовао њу, али зашто псујеш своју мајку ти, о Србине!? - Можда за то, што је она тебе родила, исхранила, поставила на ноге, неговала, чувала? Или за то што је она пазила на твоје здравље и твој Живот?
Турчин је мрзео Бога хришћанског и за то је псовао Га, а зашто Га псујеш ти, Србине? - Зар и ти мрзиш свога Бога? - Тад реци за што? - Можда за то, што је Он очувао твоју државу и твој народ? Можда за то, што Он шаље род на твоју њиву и срећу у твој дом? Можда за то, што Он спасава тебе од сваке невоље?
Дакле, што можемо рећи за човека, који псује мајку и Бога?
Прво, да овај човек нема памети, јер псује то што треба поштовати, грди то што мора волети и ружи оне којима се треба да клања. Паметан човек никад тога неби учинио.
Друго: човек, који псује мајку и Бога, нема морала у своме срцу, јер чак и животиње поштују и воле своју мајку и одане су ономе ко их његује и храни, а овај човек псује своју мајку и ружи свога највећег Дародавца - Бога.
Треће: човек, који псује мајку и Бога, нема страха Божјег у себи, јер и Господ нам је заповедио да поштујемо оца и мајку и волимо Бога изнад свега у свету, а овај човек не боји се Бога и не слуша Његове заповести.
Како треба да се понашамо према таквом човеку? - Њему не треба давати никаквог поверења, јер онај, који псује мајку и не боји се свога Бога, може лако и покрасти, и убити, и опљачкати, и издати отаџбину, и направити лажну меницу и сваки други злочин учинити. Зашто? А за то, што псовати Бога и ружити мајку то је највећи злочин у свету, а који чини највећи злочин, тај ће лако учинити и остале мање.
Један поштени Јеврејин имао је код себе слуге хришћане, али чим је чуо, да слуга псује Бога, одмах га је истерао, говорећи: „Кад се ти не бојиш свога Бога, зар можеш да слушаш мене? Кад ти не поштујеш свога Небесног Господара, како можеш поштовати мене - твога газду? - Ко псује Бога и мајку, тај је дакле неморалан човек и такав мене може увек и опљачкати и преварити и покрасти и убити".
Видите, дакле, да чак и људи других вера гнушају се овог нашег гадног обичаја. И зато оставите га, не срамотите себе и своје српско име. Нека сваки види да ви поштујете свога Бога и да сте захвални својим родитељима; тада вас и Господ неће напустити, као што вас ни до данас није напуштао.
Свети Николај Жички
