ДА ЛИ ЈЕ ХАТА ЈОГА СПОЈИВА С ХРИШЋАНСТВОМ

Једном је духовнику после литургије пришао човек од око двадесет пет година и рекао да жели да поприча с њим. Било је пролеће, лепо време и зато је духовник предложио:

„Хајде да поседимо у црквеном дворишту на клупици: овде нам нико неће сметати и попричаћемо о питањима која вас очигледно узнемиравају.” Севши поред духовника непознати човек га је узео за руку и поћутавши рекао:

„Брине ме пројекат који се разматра у влади, тачније њихов план да окрену северне реке на југ да напуне Аралско језеро и наводњавају пустињу средњеазијатских република за нове плантаже памука. Ако овај пројекат буде остварен ниво подземних вода у Сибиру ће се снизити и тајга ће пропасти. Допутовао сам овамо из Москве: имамо овде незваничан састанак и желимо да се обратимо влади с молбом да прекине овај безумни подухват.” Духовник упита:

„А зашто сте се обратили мени, ја нисам стручњак за таква питања?” Он одговори:

„Објаснио сам вам разлог мог доласка у Тбилиси, а код вас сам свратио због личне ствари. Ја сам хришћанин, али се истовремено бавим хата-јогом, а многи моји познаници кажу да је то неспојиво. Хтео бих да знам ваше мишљење. Код нас у Москви има неколико група које се баве јогом. Свештеници којима смо се обраћали давали су различите савете, зато бих хтео да знам ваше мишљење.”

Духовник упита:

„А зашто сте се обратили мени, а не другом свештенослужитељу?” Саговорник одговори: „Дозволите ми да то сам одлучим.”

Духовник упита: „Како се зовете?”

Он одговори:

„По крштењу сам Вадим, али нам приликом ступања у кружок у којем се бавимо јогом дају друга имена. Тамо се зовем Рама-Бај. Ни данас не разумем: зар није могуће упражњавати јогу с именом Вадим? Уосталом, свуда постоји сопствена традиција. Васпитавао сам се у атеистичкој породици и прво сам се заинтересовао за јогу ради развоја физичке снаге. Затим сам почео да се бавим теоријом јоге, њеним учењем о човеку и космосу, теоријом о постојању неког енергетског апсолута. Јога се никако није уклапала у оквире мојих ранијих материјалистичких представа о свету, и ово ме је натерало да почнем да се бавим питањима за које ми се некада чинило да су коначно решена. Почео сам да читам хришћанску литературу и нашао сам у њој оно што није могао да ми да ни дводимензионални и вулгарни материјализам, ни метафизика саме јоге. Али јога је била први подстицај који ме је пробудио и натерао да тражим Бога. Можда бих, да није ње, прошао поред врата храма. Имам двоструки однос према јоги: негирам је као поглед на свет и истовремено сматрам да је то јединствен систем за развој физичких и психичких моћи човека. Асане су ми помогле да се излечим од неких болести од којих сам патио од детињства, а медитација је, како ми се чини, побољшала моје памћење. Одбацио сам философију јоге поставши хришћанин, а већина учесника оваквих кружока се уопште не занима за метафизичка нитања, тако да смо у овом смислу једнодушни: на јогу гледамо као на систем древне фискултуре.
А и наши наставници, премда користе индијску терминологију, на пример „кундалини” ,„карма” или „астрални план” ,не излазе ван граница хата-јоге. А кад су сазнали да неколико пријатеља и ја редовно одлазимо у храм одобрили су то и рекли да је хришћанство предиван пут ка Богу, иако није једини. Међутим, питање за мене није решено до краја: да ли је хришћанство спојиво с хата-јогом? У нашој групи је и муслиман који не само да иде у џамију, већ и обавља намаз [исламска молитва] у одређено време, што се данас ретко среће и наш учитељ то одобрава и наводи нам његову ревност као пример. Ако можете објасните ми: да ли хата-јога омета или не мој духовни развој као хришћанина? Ако пак не желите или не можете да говорите на ту тему, ја нимало не инсистирам.”
Затим је додао:
„Нас уче медитацији, односно усредсређивању на неку силу или идеју. Признајем вам да сам кад сам држао вашу руку у току разговора медитирао и желим да вас питам шта сте осећали.”
Духовник одговори:
„Искрено говорећи осећао сам само једно – жељу да задремам, јер сам мало спавао ноћу спремајући се за службу и одбацивао сам сан напором воље.”
Вадим рече:
„Можда се то догодило зато што сам ја такође био уморан од путовања, иначе, како многи потврђују, из моје руке излази енергија која личи на електричну.”
Духовник одговори:
„Ако је експеримент завршен молим вас да пустите моју руку. А сад ћу покушати да вам колико могу одговорим на питања.

Хата-јога се у својој домовини не посматра изоловано од општег система јоге која садржи и раџи-јогу и џњана-јогу у којима се садрже религиозне, космолошке и антрополошке представе шиваизма. У хата-јоги такође постоји учење о светској енергији – прани, о духовним центрима, који се налазе у кичми и великом мозгу човека, о енергетском депоу у сунчевом сплету и тако даље. Притом хата-јога посебну пажњу посвећује сексуалној енергији човека и могућности њене трансформације. Све је то несумњиво неспојиво с хришћанством.
Затим, у хата-јоги као један од најважнијих елемената присуствује активна уобразиља. Јогин треба да вежба умеће стварања јарких видљивих слика. Ово такође у корену противречи хришћанској аскетици која упозорава на то да је уобразиљи близак свет страсти и зато се у њу лако упијају, као паразити, демонске силе. Контрола своје свести, која се код хришћанских подвижника назива трезвењем је углавном борба против уобразиље.
Следећа обавезна вежба како у оквиру хата-јоге, тако и других система јоге јесте медитација. То је концентрација на одређене идеје или понављање мантри  – изрека. Медитација је заснована на шиваистичкој антропологији, тачније на представи о томе да је људски дух по природи истоветан апсолуту, и зато је медитација замена за молитву или молитва упућена самом себи. Ваши инструктори то називају аутотренингом. У ствари, то је тајни облик самообожавања: јогин се бави самим собом. Ако изговара имена богова, то је само модификација апсолута, а пошто себе сматра једносушним апсолуту, то је радни модел самог себе. Човек који се бави или се чак бавио медитацијом с великим напором се учи молитви. Њему се чини да у молитви не делује личносни Бог, већ његова сопствена енергија, која представља стваралачку силу и он се кроз речи молитве усредсређује и усмерава је.
Хришћанин у молитви осећа нешто супротно стању јогина, управо своју ограниченост и оскудност и уопште се не обраћа некаквим скривеним резервама свог духа, већ Богу – живој Личности, Богу с Којим није везан природом, већ љубављу. Он не подстиче и не надражује оне психичке центре о којима учи јога, не трансформише посредством уобразиље своју сексуалну енергију, већ чистећи ум и срце од слика, помисли и страсти, моли Бога за помоћ. Молитва се обавља и испуњава силом Божанске благодати, односно силом која се налази ван граница људске природе.

Што се тиче мантри, чак и ако у њиховом тексту нема имена паганских божанстава подразумева се да су упућене њима: јер мантре су узете из свештених ритуалних књига хиндуизма. Зато, се човек изговарајући их, укључује у духовно поље Веда и Упанишада, у свет бића која јогини сматрају модалностима јединственог Брахмана, које окултисти називају космичким духовима и посредницима, а хришћани демонима. Јога је у вама створила лажне психичке поставке и комплексе зато ви хришћанство доживљавате у изопаченом виду – кроз танку призму паганских појмова због чега сте и престали да га схватате. Ако вам се свиђа, то се може назвати „его-хришћанством”?
Вадим упита:
„Значи, ви мислите да ја долазим у храм с умом запрљаним „свезнањем”?”
Духовник одговори:
„Можда би боље било назвати то подсвешћу. Она не само да је запрљана и деформисана, већ се после сваког вежбања јоге прља све више.”
Вадим се није сложио:
„На тренинзима се готово све време бавимо физичким вежбама. Неке од њих личе на обичну гимнастику, а друге имају своју специфичност: то су асане – статичке вежбе, позе у којима човек као да се замрзава. Оне регулишу доток крви до болних органа, активизирају њихов рад. Тако, на пример, један од облика статичких вежби представља поза војника на стражи.”
Духовник је објаснио:
„Па ипак бављење овим вежбама, нарочито кад се човек њима бави много година, није безопасно: долази до вештачког кочења људске психе, и зато се људи који се дуго баве асанама одликују успореношћу размишљања која може да изгледа као тупост. Чак и поглед ових људи губи живост и постаје некако залеђен, као мртав. Асане су везане за одређени начин живота и дијету, а човек који живи у условима савременог света с његовом усковитланом делатношћу и нервним оптерећењима може да услед сличних вежбања добије болест срца и висок притисак. На то сами јогини упозоравају нестрпљиве Европејце. Уопште, свака гимнастика којом се човек бави треба да одговора његовом начину живота.
Размотримо још један аспекат ових вежби. По учењу светих Отаца људска душа укључује и биљну и животињску душу, можда тачније речено, њихове функције. Значајан број асана је узет из посматрања животиња и биљака и овде позе лава или тигра могу да оживе у човековој подсвести неке мрачне инстинкте, који се крију у људској души, да их на известан начин ослободе на штету по људски дух.
Постоји још и трећа опасност за хришћане: неке од источњачких вежби су узете из паганских ритуала, односно садрже у себи генетску везу с демонизмом.

Што се тиче вежби дисања ни оне нису тако невине као што на први поглед изгледа. Упознавши ученика с техником ових вежби учитељ јоге прелази на психичке вежбе које су везане за дисање. Ученик треба да замисли да гута прану – космичку енергију, основу битија, затим треба у такту са дисањем и заједно с дисањем да усмерава ову прану у кичму и сексуалне центре, такозване лотосе. Притом се прана понекад замишља у облику змије која улази у човекову кичму. Мислим да не треба детаљно објашњавати ко се у таквим вежбама убацује у људску свест.”
Вадим упита:
„И у другим гимнастичким системима,укључујући медицинску гимнастику садрже се вежбе дисања. Код Кинеза, па чак и код маздеиста постоје сопствене вежбе дисања, зашто их ви категорички одбацујете?”
Духовник одговори:
„Јогини о такозваном „потпуном дисању” не говоре као о вежбању, већ као о правилном дисању, односно овај начин дисања треба да буде уткан у човеков свакодневни живот. Међутим, у ствари код њих постоји друго, алтернативно дисање, успорено и површно, везано за дуге паузе, које они ретко јавно користе. Дуготрајно потпуно дисање може као обилна храна да постане сувишно за организам и да изазове поремећаје у системима за размену гаса и крви. Зато с вежбама дисања треба бити опрезан. Али ја сам говорио о другој опасности, о томе да ће исте оне, прекорачивши црту физиологије, упасти у област психе и ујединивши се с медитативним представама деформисати „религиозну свест’?’
Духовник настави:
„Јога учи распоређивању и преношењу енергије. Како се сећате, наше познанство је почело од тога што сте узели моју руку и дуго је држали у својој руци. Ви сте хтели да демонстрирате феномен преношења енергије, али је због нечега то затајило. Шта мислите: каква је то енергија, која је њена природа? Да ли је она ваша или је стечена на часовима јоге од неких непознатих духова? Зашто се ова способност у вама није открила пре бављења јогом? Како ви схватате саму реч „енергија”, који смисао јој дајете?” Вадим одговори:
„Енергија је организована, структурирана сила.”
Духовник рече:
„

Значи, енергија вашег организма има одређену структуру. То је, може се рећи, структура обележена вашом индивидуалношћу. Навешћу пример. Постоје различите групе крви. Ако се човеку да крв која није његове групе резултат може бити најжалоснији: туђа крв ће се за њега претворити у отров који ће га убити. Откуд можете да знате како ће ваша енергија, која поседује одређену структуру, деловати у другом организму? Можда ће овде доћи до онога што се назива некомпатибилношћу и ова енергија ће прво на човека деловати као допинг, а онда ће му као агресор, нанети нова разарања, створиће хаос у његовим енергетским структурама. А код вас ће се створити дефицит енергије, сличан великом губитку крви, чија последица ће бити неочекиване и неизлечиве болести. Биоенергетичари ретко завршавају свој живот срећно. Притом се болест код њих одвија с огромном брзином, као малигни тумор и има летални исход – они као да изгоре. А ако се томе дода и енергија мрачних сила, палих духова, који дају да би одузели, који под маском добра чине зло, у какву замку сте тада упали?” Вадим упита:
„Шта мислите каква је то енергија: моја или демонска?”
Духовник одговори:
Тешко ми је да одговорим каква енергија овде делује: ваша и туђа заједно или само једна – демонска.”
Вадим рече:
„Имаћемо саветовање у вези с променом тока река које прети еколошком катастрофом и упропашћавањем тајге. Да ли могу вас да позовем? Мојим пријатељима ће бити драго.”
Духовник одговори:
„Ја нисам стручњак за слична питања, али пренесите својим пријатељима да желим да сибирске шуме и даље постоје.”

Архимандрит Рафаил Карелин

извор: књига ''ИЗБАВИ НАС ОД ЛУКАВОГА''

Манастир Клисина