Светитељ је још од детињства заволео ангелско, монашко живљење. Када су у његову отаџбину дошли неки од атонских отаца, међу њима се нашао и један врлински руски старац. Након што је од њега чуо о побожном монашком живљењу на Светој Гори, срце младог принца било је погођено божанском љубављу. Плакао је од умилења и затражио од старца да га поведе са њима кад се буду враћали на Свету Гору.
"Видим, оче, да те Бог, Који познаје дубину мога срца и мој циљ, послао мени грешнику да ме руководиш на божанском путу. Преклињем те да ми покажеш како да избегнем испразност овога света и да се удостојим светог живота каквим живи твоја светост. Моји родитељи намеравају да ме ускоро ожене. Због тога сам одлучио да одем одавде што је могуће пре."
Старац је прихватио да му принц буде сапутник и да руководи младог Растка. Док се принц спремао за бекство, старац је видео да његова душа пламти од богочежњивости и разумео да је то била воља Божија.
Као добар војник и борац, Растко се у руском манастиру подвизавао у сваком монашком труду. Међутим, његови родитељи су били неутешни. Његов отац је на све стране послао људе да га траже, јер Растко није био само његов префињени, најразборитији син, већ и наследник његовог престола.
Најзад су три српска племића чула да је Растко остао у руском манастиру и упутили су се тамо да би га вратили назад. Искушеник Растко је од свог старца затражио да одмах буде пострижен у монашку ангелску схиму, због чега се те ноћи попео и сакрио у манастирски пирг.
Родитељима је написао писмо у којем је говорио о Страшном Суду (свршетку света) и вечним мукама. Ово писмо их је толико потресло и изазвало у њима такво умилење да су одлучили да се и сами замонаше. Његова мајка отишла је у женски манастир где је примила ангелску схиму и где се подвизавала да би угодила Богу, а затим се упокојила. Његов отац је краљевство и престо предао свом другом сину, Стефану. Затим је отишао на Свету Гору где се сусрео са сином Савом. Радост и умилење које су осетили приликом сусрета не могу се описати. Некадашњи владар затражио је да буде пострижен и том приликом је добио име Симеон. Тако је природни отац постао духовни син свог природног сина, а духовног оца Саве! Отац и син су 1198. године подигли чувени српски манастир Хиландар, на земљишту које им је даровао свети манастир Ватопед, што је потврђено хрисовуљом Цара Алексија Трећег. И отац и син су касније проглашени за светитеље.
Светогорски Старечник
Нема коментара:
Постави коментар