Свети Николај Жички (пренос моштију)

Своје последње дане, Владика Николај је провео у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији. Упокојио се мирно у Господу, рано у недељу, на покладе 18.марта 1956. године. Смрт га је затекла на молитви. Из руског манастира, пренет је у српски манастир Светог саве у Либертвилу и сахрањен уз велике почасти у српском народном гробљу поред манастира. На вест о Владичиној смрти зајецала су звона са торњева свих српских цркава широм света. Нарочито у његовој “Домаји”. Туга је обавила српске манастире, монахе и монахиње, свештенство и народ, нарочито његове верне богомољце. Туга, али истовремено и радост. Сви су знали и душом осећали да је Србија добила још једног молитвеника пред престолом Господњим. Народ му се одмах почео молити као светитељу.

Пренос његових светих моштију у Србију, може се само упоредити са преносом моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву. Савремене српске генерације доживеле су посебну Божију милост да их у исто време походе два највећа Србина - Свети Сава, зидањем храма на Врачару и Владика Николај повратком из Америке.

Тропар Николају, глас 8.

Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико, человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу роду нашему.

Кондак Николају, глас 3.

Родио се јеси у Лелићу српском, архипастир био у Охриду светонаумском, на престолу Светог Саве у Жичи си столовао, народ Божији јеванђељем учио и просветио, покајању и Христољубљу људе приводио, за Христа и страдања у Дахау претрпео. Тога ради прослави те, светитељу Николаје Нови, богоугодниче.

Молитва светитељу НИКОЛАЈУ СРБСКОМ и свеправославном

Нови Златоусте, пети еванђелисте, и велики пророче православља, не заборави нас,

рода свог се сети, и свих православних, Николаје свети. Да се сви који ти кличу

избаве од сваке невоље и муке. Да у правоверју и правоживљењу дане проживе. Да

нам отаџбина наша буде далеко од нових јереси и раскола, а и ако их буде,

молитвама твојим да изгубе снагу. И да конкордати са Ватиканом и врагом само

давна прошлост буду. Да се увек, попут тебе, и попут светог кнеза Лазара,

опредељујемо за небеско царство. Да нам се род србски сложи, умножи и обожи, и

да сви Србаљи буду народ Божји. Да се само Господу и свецима Божијим клањамо, и

да се пред непријатељима нашим никада не склањамо, имајући чврсту веру и наду у

Божију помоћ, и твоје свете молитве, и да непријатеље вере и отечества побеђујемо,

и да непријатељи наши побегну што даље могу, а ми да захвалимо теби за молитве

твоје и твоме и нашем Цару и Богу узносимо хвале. Јер Њему приличи свака слава

част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Житије Светог Владике Николаја

Извор