Владика Јован: Светосавски пут је средњи пут

Владика нишки Јован (Пурић) рекао је данас да увек треба бити мудар, изнад Истока и Запада, треба држати средњи пут и не ићи превише ни лево, ни десно.

“Када то кажем, под тим све подразумевам. То је светосавски, јеванђељски пут, увек актуелан, увек савремен, животан и вечан и то је у суштини наслеђе Константина

 Великог”, изјавио је владика Тањугу, говорећи о томе како се Светосавље сагледава у православном и хришћанском свету са становишта традиције и савремености.

Оцењујући да су увек постојале крајности да се Светосавље тумачи на један идеолошки начин, владика Јован је истакао да је Светосавље, о чему је говорио Николај Велимировић, “православље српског стила и искуства”.

Значење "три прста"

 Београд – Последњих година српски поздрав победи уобичајено се врши са три раширена прста а ретко ко се упита шта овај поздрав значи, одакле и од када потиче.

Ако питате од када се овај поздрав користи међу Србима, неретко ћете добити одговор «одувек», а ако их питате шта значи, рећи ће вам да три прста представљају Свету Тројицу (раширена три прста представљају разбијање Свете Тројице; у име Оца, Сина и Светог Духа, то се никад не раздваја).

Ако се овај поздрав користио одувек, извесно је је да ћемо овакав поздрав видети на многим фотографијама из Првог и Другог светског рата код бораца Равногорског, четничког, покрета чији «наследници» највише и користе овакав поздрав. Ипак, на ниједној слици се не види да ико показује три прста, нити се и у једном опису неког значајног догађаја помиње да је ико икада показао три прста.

Рођење Христово

Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите, и остало. Славите Христа, и славите га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.

Славити Христа не значи да треба да му састављамо дуге похвалне песме, него да, помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: "Слава Теби Господе што си се родио!" И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи небеса и доћи до самога Бога.