Критика је дозвољенa, али oсуђивaње свештеника није. Како изрека каже, да критикујеш некога или нечији рад - je да ставиш венац на њега [а то је добра ствар]. Али, да судиш свештенику, да судиш свештенству због тога што су управо они кроз које протиче моћ и благодат Божија а сви их сво време истичу... дакле, не заборавимо да су и они људи. Штавише, они имају већу и лакшу могућност да се спасу него ви, јер имају благодатне светотајинске дужности које су им дате.... и задње али не и последње, они мора да имају и неке савести, зар не?
И да ти кажем ово, нико не постаје свештеник без воље Божије. Бог усмерава животе тих људи.
Али поново се враћам на почетак, склони смо да критикујемо све друге, сем себе!
Размисли о томе - када одеш тамо горе и сретнеш Христа и покаже се да си осуђивао свештеника - да је он учинио то и то.. уместо да јер радио нешто друго, или било шта друго. ... То што си ти радио је осуђивање свештеникових дела и поступака цео свој живот, то је велика грешка!
Ја ти кажем још једном: без обзира из које врсте чашепијеш своје вино- било да је кристална или керамичка,вино је то што пијеш. Он пије вино из Светог путира, укојој је Светa Крв и Тело нашег Спаситеља. Јер нијесвештеникова способност та која чини ту дивнутрансформацију који се одвија, када се вино претварау Свету Крв а хљеб у Свето Тело Христово - негоБожија благодат!...
Дакле, да ли је он достојан или недостојан,свештениково дело зависи од благодати, а не од нечег другог. Тако да не жури да му судиш, јер правиш огромну грешку. И овдеморам да се вратим на претходно питање - не би требало судити никоме, па нинеком страшном убици - а камоли свештенику! Зашто би требало да улазиш тако у његов живот?! Бићете осуђени због тога. Дошао си до Христа? Моли се Христу, да му помогне.
Мој најдражи, понављам: ми смо одговорни за све грешке које се дешавају у овом свету - ми смо лично одговорни за њих, свако од нас. Тако дакле, морамо имати став пожртвовања. Због тајне спасења човека, свакога од нас,која се одиграла на крсту. Оно што треба да схватимо да је Крст највећи дар земљи, од највеће користи.
Дакле, шта би требало да буде ваша "жртва"? Жртвовати осуђивање због некихдругих грешка које је он / она направила. Али ако идете тако далеко судећиљудима у Цркви у којој борави благодат Божију, и судије свештеницима, правитестрашну, страшну грешку!
Да створимо навику, да сви видимо Христа када погледамо у Цркву, јер постојимолитва коју свештеник чита пред Херувимском песмом, која иде овако: "Јер Ти сикоји приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје. "Па шта јесвештеник ако је задужен за такве ствари? ... То је као да Христос одговара ... "Да, али без тебе, мој свештениче, не могу да чиним ове ствари", - не без благодатисвештенства. У реду, можда тај човек није софистицирануа личност, као свештеник,али он има благодат, а то је божанска ствар. Тако да је страшно осуда ако гаосуђујеш. Он је одговоран за своје поступке, али и ти си, с друге стране, од вас ћесе тражити страшни одговорни за ваше поступке и дела, такође, и зато што сте гаосудили.
Био један велики пустињак који је једног дана, примио једног верника из свог села упосету, који је дошао да га види у пустињу. У пустињаковом селу је био један веомагрешан човек. Пустињак је упитао посетиоца: "Да ли да се тај променио, да ли јеисти онакав од како га позна?" Човек одговори: "Он се није променио, Оче.": Апустињак је изговорио једино "Ах!". Следећег дана, дође анђео пустињаку и пита гарекавши: "Бог ме је послао да те питам: где би требало да одредим почивалиштедуши тога човека, јер си га осудио а управо се синоћ упокојио – у рај или у пакао?"Пустињак поче ридати и кајаше се остатак свог живота молећи се да прими знакопроштаја Божијег јер га још увек немаше. Човек кога је осудио је заиста био велики грешник! Али он га је судио.
Требао је да уместо тога да каже; "Боже, молим те, имај милости за њега. Боже,молим Те поштеди га". Понављам ово и наглашавам, и молим вас опростите ми због тога што понављам: Ми смо криви за грешке других људи. Цела трагедијачовечанства зависи од нереда у нашем животу.
Јер, ако се говори о љубави, то је љубав! Нема ту околишања.
Гледајмо на ствари заиста какве јесу. То је као: Ја сам човек, са рукама, прстима и сл, са срцем! Неможе да се околиша око ових ствари. Хришћанско учење је око интегритета људског бића. Тако да не треба да преговарамо о читавом низу ствари које могу да нас повуку за собом – или преграде наш живот. Кажем вам ово "осуђивање других" и што радимо је толико озбиљно да (мислим да сам то негде такође и записао,) Верујем да је већина душа која су у паклу управо људи који су оговарали и зло говорили о другима. Сви они сами изговарају говорећи: "Али ја нисам једини који оговара." Или: "Зар он / она не заслужује да буде осуђена".Но Ако је неко крив, и ти си такође... крив за његову кривицу , јер се нисте молили за њега, а ако си га осудио, направио си још већу грешку!
Старац Арсеније
Извор: Манастир Глоговац
Нема коментара:
Постави коментар