Први мај

Године 1918.  Први мај "пао" је уочи Васкрса, на Велики Четвртак. Патос новоуведеног празника (први мај) био је заснован на вери у скору победу свеопштег, људском руком начињеног, раја на земљи. То је било очито изругивање над хришћанским слављењем вечног живота. Касније је главни "борбени безбожник" совјетске власти Јемељан Јарославски (право име било му је Минеј Израиљевич Гумељман) уобличио је идеју истискивања православних празника комунистичким анти - празницима.
Изгледа као да је историја Првог маја, празника рада, почела од случајног сплета околности. Али, то није тачно!

Од Средњег века, Европљани једну ноћ у току године називају Валпургијском. Према предању (описао га је Гете у првом делу "Фауста"), у одређени час сва нечиста сила целог света скупља се у Немачкој, на гори Брокен. Демони стижу на својеврсну смотру - свој "дан солидарности", како би се у стројевом кораку поклонили сатани. Валпургијска ноћ "пада" 1. маја, односно у ноћи између 30. априла и 1. маја. То је оно што славимо када одлазимо на првомајске уранке, славећи "празник рада", не схватајући да смо одавно изгубили слободу, коју нам даје Православна вера, кроз Истину и Сунце Правде.

Године 1889. сумњиве личности читаве Европе састале су се у Паризу. Ту се одржавао конгрес Друге интернационале. Тада су решили да установе да се сваке године празнује пролећни празник рада и да буде у спомен чикашких радника палих у обрачуну са полицијом. Сличних сукоба и жртава није било мало. Али, они су изабрали баш тај сукоб који се десио 1. маја. Случајност?
Било како било, прве године совјетске власти пролећни дан после Валпургијске ноћи постао је најважнији државни празник.
Сваки покрет тражи своје претходнике. Кога су теоретичари новог устројства прогласили за првог бунтовника, прогнаника и револуционара?
Поменути Јарославски, односно Губељман каже: Луцифера!
И опет се враћамо на брдо Брокен.

"Оснивач споља материјалистичког учења Карл Маркс био је лични пријатељ великог енгелског физичара и не мањег спиритисте - Виљема Крукса", подвлачи савремени културолог Евгеније Головин. "Могуће је да се лик баука (авети) који (још увек) кружи Европом родио управо на спиритистичким сеансама. Можемо додати: омиљени припев комунистичких песама "до последње капи крви" дословно понавља речи средњовековних ђаволопоклоничких миса. Па и формула "Корак напред, два корака назад" је црномагијски, ритуални "корак сатане". Зар није много таквих подударности? Окултни корени комунизма још чекају да буду изучени".

За ту основу "најпрогресивније" идеологије знали су појединци. Већина приврженика новог поретка подједнако је игнорисала и Бога и сатану. Да, основна замка ђавола је у томе да нас увери како он не спостоји. Најважније му је да човек изгуби душу и падне под његову паклену власт, да заборави Бога и да не разликује светлост од таме.
Али, ипак, неизбежно је да и Валпургијска, као и свака друга ноћ, има свој крај.
Нечиста сила бива развејана. Светлуца освит. И ИЗЛАЗИ СУНЦЕ ПРАВДЕ - ВАСКРСЛИ ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС!!!