Србима у Митровици на Косову

Ја не снивам... моју душу

Анђеоска дижу крила,

Па Косову лети равном,

Да вас грли, браћо мила!

Да вас грли, и да љуби

Ваше лице, ваше чело,

На које је мутно доба

Мученички в'јенац сплело;

Да вас љуби, да вам сузом

Своју вељу радост каже:

Благо роду, благо земљи,

Гдје се братац с братом слаже!

Ви сте браћа, ви сте људи,

Зажижници српске зоре, -

Свете сјенке са Косова

Благослов вам данас зборе!

Ц'јело Српство данас клечи

И крст часни меће на се,

А молитва чиста, света

У висини таласа се:

"Дај им, Боже, воље јаке,

Да издржат' муке могу,

Да доврше свето дјело,

Посвећено теби - Богу;

Па кад кубе сјајног храма

У твом јарком сунцу сине,

И забрује звона света

Јасним звуком са висине,

Чуј молитву њиног срца,

Чуј им жеље, чуј им гласе...

Па нек' јекне Шар-планина:

Српству зора родила се!"

Алекса Шантић, 1896.