среда, 21. септембар 2011.

Рождество Пресвете Богородице



 Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.



О многожељена и дугочекана, 
Плачем од Господа Дево исплакана! 
Телесни храм бићеш Духа Пресветога. 
Мајком ћеш се звати Слова Превечнога. 
Пламеном купином назвали су тебе, 
Јер божански огањ примићеш у себе, 
Горећеш од огња, но сагорет нећеш, 
Носићеш плод златни, и свету донећеш. 
Носилица Оног, који небо носи, 
Коме цело небо похвалу узноси, – 
С тобом ће се збити чудо од чудеса, 
Јер ћеш носит небо, шира од небеса! 
Скупља си нам, Дево, од драгог камења, 
Јер си људском роду источник спасења; 
За то нек те слави васиона цела, 
О пресвета Дево, о грлице бела! 
Цар небесни жели у свет овај доћи, 
О капијо красна, кроз тебе ће проћи, 
Кад порастеш, Дево, родићеш нам Христа 
Из твога ће тела Сунце да заблиста.

Свети Николај Жички