недеља, 26. мај 2013.

O жалости коју нам наносе људи

- Старче, када неко по Богу трпи жалости и неправде које му људи наносе, да ли га то трпљење очишћује од страсти? 
            - Још питаш да ли га очишћује! Просто га дестилише! Ма, постоји ли нешто узвишеније од тога? Тим путем човек може да отплати грехе. Видите, једног злочинца претуку и затворе у затвор; тамо он врши своје мало правило, и ако се искрено покаје, спашава се вечног затвора. Зар је мала ствар то да човек овом муком овде исплаћује рачун у вечности?

         Сваку жалост трпите са радошћу. Жалост које нам људи причињавају, слађе су од свих сирупа које нам нуде они који нас воле. Видите, у Блаженстивима, Христос није рекао: „Блажени сте када вас хвале“, већ: Блажени сте када вас срамоте (Мт.5, 11), и притомлажући. Када срамоте онога ко је неправедан, он отплаћује /грехе/. А ако је праведан, сакупља /духовно благо/. Зато треба не само да трпимо онога који нас искушава, већ и да осећамо захвалност, јер нам се даје прилика да се потрудимо у љубави, смирењу и трпљењу.


             Клеветници свакако делају у сарадњи са ђаволом. Али, јак ветар обично разбија и чупа осетљиво дрвеће, које нема дубоко корење – док оном дрвећу које има дубоко корење, помаже да корење пусти још дубље.


             Требало би да се молимо за све који говоре лоше о нама, и да тражимо од Бога да им подари покајање, просветљење и здравље, а у себи да не оставимо ни трага од мржње према њима. Да задржимо само искуство од проживљеног искушења, да избацимо из себе сав отров, и да се сећамо речи Св. Јефрема: "Ако претрпиш какву клевету, а касније се обелодани чистота твоје савести, немој се гордити, већ са смирењем служи Господу, Који те је избави од људске клевете, да не би био поражен великим падом душе".

Нема коментара: