(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)
Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за
пријатеље своје.” (Јован, XВ, 13)
Поштована Господо српска, браћо и сестре,
У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они
који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав,
показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом
љубављу.
У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот
свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег
Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.
Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за
обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове
човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао
је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ
свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…


