субота, 02. јул 2011.

Свети Јован Шангајски - Бесједа о Страшном Суду



Поводом празника Светог Јована Шангајског, кога наша Света Православна Црква слави 19. јуна / 2. јула, доносимо предивну беседу овог Светитеља о Страшном Суду, Антихристу и догађајима који ће непосредно претходити Другом Доласку Господњем.
Уредништво
 +++
Данас је Недеља о Страшном Суду, и природно је да говоримо о Страшном Суду и о знацима краја света. Тај дан нико не зна, зна га само Бог Отац, али знаци његовог приближавања су дати и у Јеванђељу, и у Откровењу св. Ап. Јована Богослова. Откровење говори о догађајима краја света и о Страшном Суду првенствено у визијама и скривено, али су га Свети Оци објаснили, и постоји истинско црквено предање, које нам говори и о знацима приближавања краја света, и о Страшном Суду.


Пред крај света ће на земљи бити пометње, ратова, глади, земљотреса. Људи ће страдати од страха, умираће од очекивања невоља. То неће бити живот, нити радост живљења, већ мучно стање отпадништва од живота. Али неће бити само отпадништва од живота, већ и од вере, и Син Човечији када дође хоће ли наћи веру на земљи?
Људи ће постати горди, незахвални, одбацујући Божији закон: поред отпадништва од живота биће и оскудица моралног живота. Добро ће се смањивати, а зло нарастати.
О том времену и говори св. Ап. Јован Богослов у свом Богонадахнутом делу названом Откровење. Он сам каже да је “био у Духу”, што значи да је Сам Свети Дух био у њему, када су му у различитим визијама откривене судбине Цркве и света, и зато то и јесте Божије Откровење.
Судбину Цркве он представља у лику жене, која се у то време скрива у пустињи: она се не пројављује у животу, као данас у Русији.
У животу ће руководећу улогу имати оне силе које ће припремати антихристов долазак. Антихрист ће бити човек, а не оваплоћени ђаво. Реч “анти” значи “стари”, или значи и “уместо”, или “против”. Тај човек жели да буде уместо Христа, да заузме Његово место и да има оно што треба да има Христос. Он жели да има такву власт над целим светом.
И он ће добити ту власт пред сопствену погибију и погибију целог света. Имаће свог помоћника мага, који ће силом лажних чудеса испуњавати његову вољу и убијати оне који не признају антихристову власт. Пре антихристове погибије ће се јавити два праведника, који ће га разобличавати. Маг ће их убити и три дана ће њихова тела лежати непогребена, и биће делимично ликовање антихриста и свих његових слугу, и одједном ће ти праведници васкрснути, и сва антихристова војска ће бити у пометњи, и страху, а сам антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.
Али шта се зна о човеку-антихристу? Његово тачно рођење је непознато. Отац је потпуно непознат, а мајка је привидна девица. Он ће бити Јеврејин из колена Дана. На то указује то што је Јаков умирући рекао да ће он у свом потомству имати “змије поред пута која ће поразити коња, и тада ће коњаник пасти на леђа”. То је метафорична слика да ће он деловати лукаво и зло.
Јован Богослов у Откровењу говори о спасењу синова Израиљевих, и да ће се пред крај света велики број Јевреја обратити ка Христу, али у листи колена која се спасавају нема колена Дана. Антихрист ће бити веома уман и надарен умећем обраћања к људима. Биће такође привлачан и мио. Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да представи долазак и личност антихриста. Он је пажљиво користио све материјале по том питању и то не само светоотачке, већ и муслиманске, и разрадио је тако упечатљиву слику.
У свету ће се пре антихристовог доласка већ припремати све за његову појаву. “Тајна већ делује”, и силе које спремају његову појаву, се пре свега боре против законске царске власти. Св. Ап. Јован каже да “антихрист не може да се појави док не буде одстрањен Задржитељ”. Јован Златоуст објашњава да је “задржитељ” у ствари законска благочестива власт.
Та власт се бори са злом. “Тајна” која делује у свету, не жели то, не жели борбу са злом силом власти: напротив, она жели власт беззакоња, и када то оствари, онда већ ништа неће сметати појави антихриста. Он не само да ће бити уман и привлачан, већ ће бити и жалостив, чиниће милостињу и добро, ради утврђивања своје власти. И када је учврсти толико да га цео свет призна, онда ће открити своје лице.
За своје седиште ће изабрати Јерусалим, јер је управо у њему Спаситељ открио Своје Божанско учење и Своју Личност, и цео свет је био призван на блаженство добра и спасења. Али свет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у време антихриста Јерусалим ће постати главни светски град, који признаје његову власт.
Достигавши врхунац власти, антихрист ће од људи захтевати признање да је достигао оно што ниједна овоземаљска власт и нико и није могао да достигне, и захтеваће поклоњење себи, као вишем бићу, као богу.
В.Соловјев лепо описује карактер његове делатности као Врховног владара. Он ће свима чинити добро, под условом признања његове врховне власти. Оставиће могућност црквеног живота, дозволиће њена Богослужења, обећаваће изградњу предивних храмова под условом признавања њега као “врховног бића” и поклоњења њему. Он ће лично мрзети Христа. Живеће том мржњом и радоваће се одступању људи од Христа и Цркве. Биће масовно отпадништво од вере, при чему ће преварити и многе епископе који ће као оправдање указивати на блистав положај Цркве.
Тражење компромиса ће бити карактеристично настројење људи. Директност исповедања ће нестати. Људи ће оправдавати свој пад, и љупко зло ће подржавати такво опште настројење, и људи ће имати навику одступања од истине и сладост компромиса и греха.
Антихрист ће све дозволити људима, само да би се “пали поклонили њему”. То није нов однос према људима. Римски императори су такође били спремни да дају слободу хришћанима, само да би ови признали њихову божанственост и божанску врховну власт, и мучили су хришћане само због тога што су исповедали “Богу Једноме се поклањај и Њему Јединоме служи”.
Цео свет ће му се покорити, и тада ће он открити лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви они који ће му се поклањати имати знак на челу и на десници. Неизвесно је да ли ће то заиста бити знак на телу, или је то сликовити израз тога да ће људи и умом признавати неопходност поклоњења антихристу и њихова воља ће у потпуности бити потчињена њему. У време те потпуне – вољом и свешћу – потчињености целог света антихристу ће се и појавити поменута два праведника који ће без страха проповедати веру и разобличавати антихриста.
Свето Писмо каже да ће се пред Спаситељев долазак појавити два “светилника”, две “пламене маслине”, “два праведника”. Њих ће антихрист убити маговом силом. Ко су та два праведника? Према црквеном предању, то су два праведника који нису окусуили смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници не окусивши смрт, окусити је на три дана, а потом ће васкрснути.
Њихова смрт ће бити велика радост за антихриста и његове слуге. Њихово устајање после три дана ће их довести у стање неизрецивог страха, пометње. И тада ће наступити крај света.
Апостол Павле каже да је први свет био створен из воде и погинуо је од воде. “Из воде” је такође слика хаоса физичке масе, а погибија је – водом потопа. “А данашњи свет се припрема за огањ”. “Земља и сва дела на њој ће изгорети”. Све стихије ће се разбуктати. Овај данашњи свет ће погинути у једном трену. У трену ће се све променити.
И појавиће се Знак Сина Божијег – то јест знак Крста. Цео свет, који се вољно потчинио антихристу ће заплакати. Антихрист је убијен. То је крај његовог царства, и борбе са Христом. Крај и одговор за цео живот, одговор Истинитом Богу.
Тада ће се из Палестинских гора појавити Заветни Ковчег – пророк Јеремија је сакрио ковчег и Свети Огањ у дубоком бунару. Када су из тог бунара узели воду она се запрашила. Али сам Ковчег нису нашли.
Када данас посматрамо на живот, можемо да видимо да се испуњава све предсказано о крају света.
Ко је тај човек-антихрист? Свети Јован Богослов нам сликовито даје његово име 666, али су сви покушаји да се схвати то значење били узалудни.
Живот савременог света нам даје довољно јасну представу о могућности његовог сагоревања, када ће се “разгорети све стихије”. Ту представу нам даје разлагање атома.
Крај света не означава његово уништење, већ измену. Све ће се одједном изменити, у трену ока. Мртви ће васкрснути у новим телима – својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Свом Телу, на њему су били трагови рана од клинова и копља, али је оно поседовало нове особине и у том смислу је било ново тело.
Није јасно да ли ће то бити ново тело, или оно каквим је човек створен.
И Господ ће се јавити са славом на облаку. Како ћемо Га видети. Духовним видом. И данас праведни људи када умиру виде оно што не виде остали људи око њега.
Затрубеће трубе гласно и јасно. Затрубеће у душама и савестима. Све ће постати јасно у људској савести.
Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, каже да је Старац Судија на престолу, а пред њим је огњена река. Огањ је – очишћујући елемент. Огањ спаљује грех и више од тога – уколико се грех сродио са самим човеком, онда он спаљује и самог човека.
Тај огањ ће се разгорети унутар самог човека: увудевши Крст, једни ће се обрадовати, а други ће пасти у очајање, пометњу, страх. Тако ће се људи одмах поделити: у јеванђелској причи пред Судијом једни ће стати на десну, а други на леву страну – унутрашња свест их је раздвојила.
Само стање човекове душе ће га одвојити на ову или ону страну, на десно или на лево. Што је човек свесније и истрајније тежио да живи по Богу, тиме ће бити већа и његова радост, када чује речи “дођите к Мени, благословени” и супротно томе те речи ће изазвати огањ страха и муке код оних који Га нису желели, који су Га избегавали и борили се и хулили на Њега током живота.
Страшни Суд не зна за сведоке или протоколне записе. Све је записано у људским душама, и ти записи, те “књиге” се отварају. Све постаје јавно свима и самом себи, стање човекове душе га опредељује на десно или на лево. Једни одлазе у радост а други у ужас.
Када се отворе “књиге”, свима ће постати јасно да се корени свих порока налазе у човековој души. Ето например – пијаница, блудник, умрло је њихово тело и неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност, и души је грех био сладак.
И уколико се она не покаје за тај грех, и не ослободи од њега, изаћиће на Страшни Суд са том истом жељом греховне сладости и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће бити страдање мржње и злобе. То је адско стање. “Геена огњена” је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен немоћи и злобе, и “ту ће бити плач и шкргут зуба” немоћне злобе.

Нема коментара: