петак, 09. децембар 2011.

Србима у Митровици на Косову

Ја не снивам... моју душу
Анђеоска дижу крила,
Па Косову лети равном,
Да вас грли, браћо мила!

Да вас грли, и да љуби
Ваше лице, ваше чело,
На које је мутно доба
Мученички в'јенац сплело;

Да вас љуби, да вам сузом
Своју вељу радост каже:
Благо роду, благо земљи,
Гдје се братац с братом слаже!

Ви сте браћа, ви сте људи,
Зажижници српске зоре, -
Свете сјенке са Косова
Благослов вам данас зборе!

Ц'јело Српство данас клечи
И крст часни меће на се,
А молитва чиста, света
У висини таласа се:

"Дај им, Боже, воље јаке,
Да издржат' муке могу,
Да доврше свето дјело,
Посвећено теби - Богу;

Па кад кубе сјајног храма
У твом јарком сунцу сине,
И забрује звона света
Јасним звуком са висине,

Чуј молитву њиног срца,
Чуј им жеље, чуј им гласе...
Па нек' јекне Шар-планина:
Српству зора родила се!"

Алекса Шантић, 1896.

Нема коментара: