Био сам дирнут изразима велике симпатије и дубоког
поштовања, које су у америчкој штампи исказивали пет стотина храбрих
авијатичара (пилота) према ђенералу Дражи Михаиловићу.
Пошто је ђенерал
Михаиловић рођен у мојој епархији, у малом граду Ивањици, сматрам мојом
пастирском дужношћу да кажем шта знам о хришћанском карактеру тог ђенерала.
Родитељи су му били
побожни људи. У њиховој кући даноноћно је горело кандило пред иконом.
Одраставши у таквој религиозној атмосфери, наш ђенерал никад није напустио
веру. Напротив, његова вера у Бога временом је јачала, и постала као гранитна
стена, посебно последњих пет година крвавог рата и сталних борби.
Његови четници,
који су као заробљеници надживели Матхаузен, причали су ми у Салцбургу и
Минхену у току моје последње године боравка тамо, следеће: „Наш ђенерал је
носио крст који је наследио од своје мајке. Често је примећен, да се ноћу,
тајно, у својој соби моли Богу. Опомињао је своје војнике да се моле Богу пре
сваког јела, па макар да имају и само парче хлеба, пре сваког посла, пута, или
борбе. Без Бога ни преко прага – често је понављао познату пословицу."
Као невидљив дух,
крећући се годинама кроз шуме и планине, ноћу је посећивао наше древне светиње,
да би се молио и причестио над моштима наших светих краљева и мученика.
"Једног
дана", сећа се командант његових герилаца "ђенерал и ја смо били
опкољени од Немаца. Истрчали на једно брдо где смо приметили две сеоске куће. -
У коју ћемо кућу ићи - упитао је ђенерал. - У леву - рекао сам ја. Застали смо
на моменат, прекрстио се и рекао: "Не у леву, већ идемо у десну, с Божјом
помоћи!"
Кад смо ушли у
кућу, људи који су били ту гледали су нас уплашено и зачуђено.
- Зашто сте сада
дошли? Овог момента Немци су претресли кућу тражећи Вас.
- Где су они сада?
- Претресају ону
другу кућу!
Ђенерал је уздахнуо
и рекао: "Бог нас је опет спасао!"
Ђенерал Дража је
показао поштовање према свештеницима. Очевици су ми говорили о чувеној
Скупштини одржаној почетком 1944. године у селу Ба, на којој је донета кратка
декларација о принципима за које су се герилци борили и који могу бити основа
будућих демократских институција Југославије. Пред отварање Скупштине ђенерал је
рекао: "Нека свештеници дођу напред и прочитају молитву". Конгрес
(Скупштина) је завршен ватреним говором ђенерала:
- Браћо - рекао је
- будимо достојни наших предака мученика и идимо њиховим стопама без страха.
Боримо се као што су се они борили - За Крст часни и слободу златну! Нека нам
Бог помогне!"
