недеља, 08. април 2012.

О брачницима - Свети Јован Златоусти


Као што се Црква покорава Христу, тако и жене
у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене
као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу.
(Ефес. 5. 24-25)

            Видели сте колика је цена верности. Сада послушајте колико треба жртвовати за љубав. Да ли желите да вам жена буде послушна као што је Црква послушна Христу? Онда преузмите на себе исту бригу за њу, какву је на Себе преузео и Христос за Цркву. 
И, ако би било потребно да за њу дате и свој живот, да претрпите било каква страдања – немојте то да одбијете.

Ако будете подвргнути чак и свему томе, нећете ни онда учинити ништа слично ономе што је Христос учинио. Јер, ви заиста то чините за некога са киме сте већ блиски. А Христос је то учинио за некога ко Му је окренуо леђа и ко Га је мрзео. И на исти начин као што је Христос ценио такву Цркву, стављајући је поред Својих ногу, њу која Му је окренула леђа, која Га је мрзела и презирала, не због претњи или принуде, него управо због Његове неизмерне Љубави, тако, дакле, и ви треба да се владате према својим супругама.

Ако вас супруга чак и омаловажава и презире и исмејава, и онда због великог поштовања према њој, својом љубављу и љубазношћу узмоћи ћете да је ставите поред својих ногу. Јер, ништа не утиче снажније од ових сподна љубави и љубазности, а нарочито између мужа и жене. Заиста, слугу ће можда човек и привезати страхом; али не, ни њега неће, јер ће и он тражити начин да избегне и оде. Али ти свога животног друга, мајку своје деце, извор свих својих радости, не би требало да везујеш страхом и претњама, него љубављу и благом нарави. Јер, какво је то јединство где се жена плаши свога мужа? И какво ће задовољство муж имати, ако са својом женом општи као са робињом, а не као са супругом која га воли по својој слободној вољи? Чак ако у нечему због ње и пострадаш, не кажњавај је, јер ни  Христос није тако учинио.„ И Самога Себе предаде за њу да је посвети и очисти.“
            Значи, дакле, да Црква није била чиста! Значи, дакле, да је била окаљана и ружна! Дакле, да је била недостојна! Ма какву жену да узмеш, никада нећеш узети невесту каква је била Црква када ју је Христос узео. Ти никада не би узео невесту толико отуђену од тебе, колико је Црква била отуђена од Христа! И поред свега тога, Он није зазирао од ње, нити је се гнушао због њене покварености. Желиш ли да ти опишем њену исквареност? Апостол Павле каже: „Јер сте некада били тама“. Али погледај само како је била безобразна: „Живи у злоби и пакости“. Погледај и њену нечистоту, јер беше „непослушна, луда...“ Па и за такву Господ је, ипак, положио Свој живот!...
            Не тражите од своје жене оно што она не може да има. Видите ли да је Црква све што има, добила из руке свога Господа? Он ју је учинио славном, Он ју је учинио чистом, Он ју је учинио непорочном. Не окрећи леђа својој жени због њених недостатака. Жену твоју створио је Бог. Ти не осуђујеш њу, већ Онога Који ју је створио. Шта може жена да учини? Не хвали је због њене лепоте. Похвала, мржња и љубав засноване на спољашњој лепоти извиру из нечистих душа. Трагај за лепотом њене душе. Подражавај Женику Цркве. Спољна лепота је пуна преваре и разврата и наводи људе на љубомору, а често и на маштање о ружним стварима. А да ли пружа неко задовољство? Можда за месец или два, или у најбољем случају за годину дана, али не за дуже. Дивљење ишчезава услед блискости. Међутим, зла која настају од спољашње лепоте, остају: гордост, лудост, охолост. Љубав која је започела на здравом тлу остаје верна и пламена, јер је загледана у лепоту душе, а не тела. Кажи ми шта има лепше од неба? Шта лепше од звезда? Опиши које год хоћеш тело, па ни једно није тако лепо. Причај ми о било чијим очима, нема их које онако светлуцају. Када су звезде биле створене, сами Ангели су их гледали са дивљењем, а и ми их с чуђењем посматрамо али не с онаквим као некада. То је због лоше навике. Ствари нас не узбуђују у истом степену. А колико је то тачније у односу на жену! Па ако неком случајношћу још дође и болест, све је одједном пропало.
Тражи у жени нежност, смерност и благост. То су ознаке лепоте. А не треба да тражиш у њој само телесну љупкост, нити да је кажњаваш што је нема, јер она за то уопште није крива. Зар не видите како се многи људи, живећи с лепотицама, недостојно завршили свој живот, а колико их је који су живели са женама не баш велике лепоте, па су доживели изразито дубоку старост у великој радости? Избришимо „ману“ о којој је писано, изгладимо „боре“ које су је изнутра наружиле, одбацимо "мрље“ које су на души. То је лепота коју тражи Бог. Потрудимо се да жена буде лепа у очима Божијим, а не у нашим...
            „Па и ви, сваки поједини да воли своју жену као самога себе, а жена да се боји мужа“ (Еф. 5:33). Заиста од свих поступака, то је тајна, стварно велика тајна, да човек остави онога ко му је дао живот и ко га је отхранио, и ону која је претрпела њега ради порођајне муке, да остави оне који су га обасули толиким доброчинствима, оне са којима је био у најприснијој вези, и да се сједини с неким ко му је дотле био непознат, и ко није имао ништа заједничко са њим дотад, и да ту жену поштује више него све друге. Заиста је то тајна. Па ипак, родитељи нису ожалошћени кад се ово деси, него кад се не деси. Они су радосни кад се на то троши њихов новац.
            Заиста, велика тајна! И то таква која је препуна мудрости! Ипак, ово није речено само ради мужа, већ и ради жене, да је „он воли као своје тело, као Христос Цркву“, а жена да се боји свога мужа. Он не поставља (Павле) само дужност љубави, него шта још? Да се она боји свога мужа. Жена је други степен власти: она не треба да тражи једнакост, јер је она под влашћу главе (мужа). Али ни муж да је не омаловажава као да је она у потчињености, јер је она тело. Ако глава презире тело и сам ће умрети. Стога нека јој он са своје стране пружи љубав као награду за њену послушност. На пример, нека се руке и ноге и сви остали делови тела посвете служби главе, али нека се глава брине за тело, водећи рачуна да оно само у себи има разлог свога постојања. Ништа не може бити боље од ове слоге...