Брату Живану А.: О добром капетану

Пишеш ми о великој радости међу добрим и побожним људима у целом вашем срезу. Дошао вам нов начелник срески. Човек са високом школом но у исто време са силном вером у Бога. Прави Божији човек у сваком погледу. Држи веру и на делу и на језику. Држи крсну славу, кандило у кући, сваке недеље у Цркви је са народом. Када је дознао, да у вашој вароши има неких замрзлих душа, које не осећају силу и величину и милост Творца свога, он им је лично ходио, из куће у кућу, из дућана у дућан, и говорио, учио, саветовао, опомињао. Успео је брзо, да многе успаване душе пробуди, и да неким безверцима, који нису знали ни за Бога ни за душу, отвори савест. Сад сви почели долазити на исповест и причест. Плод таквог његовог рада показао се и у поштењу народном: престала су код људи многа зла дела, ружне навике, злобне и хулне речи.

И моја је радост колико и ваша, што видим једног народног старешину народне душе. Успех вашег капетана сведочи, колико је наш сељачки народ вољан и готов да послуша добар савет својих грађанских старешина и да следује њиховом добром примеру. Кажеш, како ви сви сад благосиљате свог доброг капетана. И Бог ће га благословити. У Светом Писму стоји написано, да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу своју од смрти и покрити мноштво гријехова (Јк. 5, 20). Нека би дао велики Бог, да се хиљаде такве народне старешине. А што спомињеш једног ранијег старешину, који је мрзео веру Божију и шибао побожне људе, па једнога дана пао под огњена кола и погинуо, на то ти могу само рећи: ко има очи да види нека види, и ко има уши да чује нека чује, и ко има још имало савести нека се устраши од Бога. Мир ти и благослов Христов.

Свети Николај Жички                                                                                       Извор