субота, 04. јун 2011.

Читање Светих Отаца - Свети Игњатије Брјанчанинов


Хришћанин који живи у свету не треба да чита Свете Оце који су писали за монахе. Каква је корист од читања о добродетељима које се не могу испунити на делу? He може бити никакве користи, него само штета, која се састоји у томе што се у човеку пробуди маштање о духовном стању које њему никако не приличи. Ово маштање ће понекад да лажно наслађује уобразиљу умишљеним добродетељима, а понекад ће наводити на душу униније и очајање, када видимо да те добродетељи не можемо да испунимо, и свагда ће нас одвлачити од добрих дела која нам заправо доликују, те ће на тај начин чинити наш живот пустим и бесплодним. Хришћанин, чији је удео да живот проводи и оконча у свету, треба да чита Свете Оце који су писали за све хришћане уопште. 6. 375-376

• Ако књига даје савете о безмолвију и показује обиље духовних плодова, који се сабирају у дубокој пустињи, код почетника ће се обавезно појавити најсилнија жеља да се удаљи у усамљеност пустиње. Ако књига говори о безусловном послушању под руководством духоносног оца, онда ће се код почетника неизоставно појавити жеља за најстрожим животом у потпуној покорности старцу. Бог нашем времену није дао ни један ни други начин живота. Али књиге Светих Отаца које су о томе написане, на почетника могу да утичу тако силно, да се он, по своме неискуству и незнању, лако одлучи да остави место где живи и на коме има све услове да се спасе и да духовно напредује кроз испуњавање јеванђелских заповести, ради неостваривог сна о савршеном животу који се живописно и заводљиво изобразио у његовој машти. 5. 53
• Беседа и друштво ближњих снажно делује на човека. Беседа и познанство са ученим човеком доноси многа знања, са песником много узвишених мисли и осећања, са путником многа сведочанства о другим земљама и обичајима њихових народа. Очигледно је да беседа и познанство са светим доноси светост. С преподобним (= светим) бићеш преподобан (=свет, и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс. 17,26-27).
Од сада, током кратког земаљског живота који Свето Писмо није чак ни назвало животом него странствовањем, тражи познанство са светима. Желиш ли да на Небу припадаш њиховом друштву, желиш ли да учествујеш у њиховом блаженству? Од сада ступи у општење са њима. Кад изађеш из дома тела они ће да те приме код себе, као свог познаника, као свог пријатеља (Лк. 16,9).
Нема ближег познанства и нема тешње везе, од везе у јединству мисли и осећања, од везе са јединственим циљем (1. Кор. 1,10). Где је једномислије, тамо је свакако и једнодушност, тамо је свакако и један циљ, и једнак успех у постизању циља.
Усвоји себи мисли и дух Светих Отаца кроз читање њихових дела. Свети оци су достигли циљ - спасење. И ти ћеш, по природном току ствари, достићи тај циљ. Као једномишљеник и једнодушан са Светим Оцима, ти ћеш се спасити.
Небо је примило Свете Оце у своја блажена недра. Тиме је оно посведочило да су му угодне мисли, осећања и дела Светих Отаца. Свети Оци су своје мисли, своје срце и начин свога деловања изложили у својим делима. Дакле: дела Светих Отаца представљају тачно руководство ка Небу, посведочено од стране самог Неба!
Сва дела Светих Отаца састављена су на наговор или под утицајем Духа Светога. Чудесна је њихова сагласност, чудесно помазање! Онај ко се њима руководи без икакве сумње за руководитеља има Духа Светог.
Све земаљске воде стичу се у океан, и можда океан служи као почетак свих земаљских вода. Сва дела отаца сједињују се у Јеванђеље; сва имају за циљ да нас науче тачном испуњавању заповести Господа нашег Исуса Христа; свима њима је почетак и крај свето Јеванђеље.
Свети Оци уче како треба да се приступа Јеванђељу, како га треба читати, како га правилно схватати, шта погодује, а шта представља препреку његовом исправном разумевању. Зато се у почетку више прихвати читања Светих Отаца. А када те они науче како да читаш Јеванђеље тада већ претежно читај Јеванђеље.
Немој да мислиш да ти је довољно да читаш само Јеванђеље, без читања Светих Отаца! To је горда и опасна мисао. Боље пусти да те Свети Оци доведу до Јеванђеља, као своје љубљено дете које је посредством њихових дела добило своје основно васпитање и образовање.
Многи су ипак безумно и гордо одбацили Свете Оце, приступивши непосредно Јеванђељу, са слепом дрскошћу, са нечистим умом и срцем, те су тако пали у погубну заблуду. Њих је Јеванђеље одбацило: оно к себи пушта само смирене.
Читање отачких дела је родитељ и цар свих добродетељи. Читајући отачка дела учимо се истинском разумевању Светог Писма, правој вери, животу по јеванђелским заповестима, једном речју спасењу и хришћанском савршенству.
Због смањења броја духоносних наставника, читање отачких дела постало је главно руководство за оне који желе да се спасу и да чак достигну хришћанско савршенство.
Књиге Светих Отаца, по речима једнога од њих, налик су огледалу: огледајући се у њима пажљиво и често душа може да увиди своје недостатке.
Опет те књиге су налик богатој збирци лекарстава: у њој душа може да потражи спасоносни лек за сваку своју болест.
Свети Епифаније Кипарски је говорио: "Само поглед на свештене књиге подстиче на благочестив живот".
Читање Светих Отаца треба да буде брижљиво, пажљиво и постојано: наш невидљиви непријатељ, који мрзи глас утврђивања (Приче. 11,15), посебно мрзи када тај глас долази од Светих Отаца. Тај глас разобличује подвале нашег непријатеља, његово лукавство, открива његове замке, начин његовог деловања, стога се непријатељ против читања отачких дела наоружава различитим гордим и хулним помислима, трудећи се да подвижника гурне у сујетне бриге; да би га одвојио од спасоносног читања, он га напада унинијем, чамотињом и заборавношћу. На основу те борбе против читања Светих
Отаца ми треба да закључимо колико је за нас спасоносно оружје које ђаво толико мрзи. ђаво се силно труди да нам то оружје избије из руку.
Нека свако себи изабере отачку литературу која одговара његовом начину живота. Отшелник нека чита оце који су писали о безмолвију; монах који живи у општежићу оце који су написали поуке за монашка општежића; хришћанин који живи у свету Свете Оце који су своје поуке написали за све хришћане уопште. Нека свако, у коме год звању се налазио, црпи обиље поука из дела Светих Отаца.
Неопходно је свакако да литература одговара начину живота. Иначе ћеш се испунити мислима, можда и светим, али на делу неостваривим, које подстичу бесплодну делатност, само у области маште и жеља; дела побожности која одговарају твоме начину живота, исклизнуће ти из руку. He само да ћеш постати бесплодни машталац - твоје мисли, које ће се налазити у непрестаној противречности са кругом твојих дела, стално ће у твоме срцу рађати немир, a у понашању непостојаност, што ће бити тешко и штетно како за тебе, тако и за твоје ближње. Код неправилног читања Светог Писма и Светих Отаца, лако се може скренути са спасоносног пута у непроходне честаре и дубоке провалије, што се догодило многима. 1. 410-412 (в. КЊИГЕ, МОЛИТВА ИСУСОВА - Читање отачких дела)

Нема коментара: